И Дуљево je један од паштровских манастира. Налази се високо изнад манастира Прасквице, испод брда Космача, одприлике на 300 м надморске висине
И Дуљево je један од паштровских манастира. Налази се високо изнад манастира Прасквице, испод брда Космача, одприлике на 300 м надморске висине.
Изнад манастира се уздижу гола кршевита брда, a и природа ближе околине је прилично сурова и пуста. Од Прасквице иде се к Дуљеву уз стрмене стране и удаљено je од Прасквице за један и пo сат пута. Са других страна je приступ отежан.
У Дуљеву се ocjeћa већа самоћа но ма у ком бококоторском манастиру и овдје je погодан живот за онога ко воли самоћу, пост и молитву. Из манастира се пружа широк видик на Јадранско море и на његове обале.
Не зна се ко je поставио темељ манастиру Дуљеву. Прича каже да га je зидао цар Душан, или бар да je зидан за доба цара Душана, и да je био филијала манастира Дечана. Тешко je вјеровати причи. Прије треба вјеровати, да je неки побожни калуђер основао овдје малу црквицу и подигао за себе скроман стан, пa купио нешто земље и живио калуђерским животом. Насљедници оснивача овог манастира прикупљањем прило-а повећавали су имање и Дуљево je постао манастир. И само име „Дуљево“ много подсјећа на „дујево“, што значи „калуђерово“.
Јеромонах Гаврило Куљача из неког села близу Дуљева много je унаприједио овај манастир; он je купио повише земље, те je манастир у једно вријеме био прилично богат. Манастир je негдје давно, због турске навале, опустио и тада су гa Паштровићи обновили и суђе су 1677. г. држали збор, на коме су бирали игумана.
Приликом ратова Црне Горе 1785 Махмут-паша je овуда прошао с војском и порушио манастир, и тада су све ствари од вриједности уништене.
Калуђери манастира Савине, који су са калуђерима Дуљева сачињавали једно братство, притекли су Дуљеву у помоћ богатим прилозима и манастир je идуће 1786 г. обновљен. Кад су Млечићи разорили манастир Тврдош у Херцеговини 1694 г, онда je митрополит Саватије Љубибратић послао десет калуђера у манастир Дуљево, a он са једним дијелом остао у манастиру Савини.
Зато се отада калуђери ових манастира сматрају као једно братство и зато су калуђери из Савине помагали да се Дуљево обнови.
Да би се манастир што боље окријепио иза турске похаре, суђе на свом скупу у Св. Стевану од 2 јула 1785 г. донесоше рије- шење, да јеромонах манастира Дуљева Михаило Бечић иде пo свијету и скупља приходе. To се писмо и данас чува у манастиру. Бечић je дуже времена остао скупљајући прилоге и при повратку донио повише прилога у новцу и другим стварима, које су у многоме помогли да се манастир окријепи. Манастир Дуљево се помиње у разним биљешкама 1706, 1784 и 1789 г.
Црква je посвећена Св. Архиђакону Стефану. До прије 60 година била je врло мала, a сада je продужена, али није и про- ширена, те je изгубила симетрију. Дуга je међу зидовима 13.30 a широка 2.60 м. Ha челу има малу четворокраку звијезду и мале- ни звоник за једно звоно.
Кад je црква порушена, порушене су и куће. Доцније je подигнута нова кућа на другој страни. Има само једну кућу на два спрата и довољна je за овај манастир, јер je ријетко посјећиван. Манастир временом све више опада, далеко je од већих насеља и главних путева, пa се слабо може и радити на његовом уљепшавању.
Нешто најважније чиме се може похвалити манастир Дуљево јест то, што се овдје искушавао и примио калуђерство српски патријарх Арсеније III, родом Паштровић.
Ha путу за Дуљево од Прасквице наилази се на једно велико гробље, обиљежено великим надгробним плочама. Кад су Паштровићи 1343 г. помагали Млечићима да освоје Котор од Мађара, тада je мађарски краљ Лауш, да би се Паштровићима осветио, наредио да ту изведу и поубијају све похватане Паштровиће. Ово je највећа и најгрознија погибија Паштровића у историји њиховог племена.
Напомена: Манастир Дуљево наново заживљава од 1992. године, када га однавља о. Сава Коматовић (+1995) и његов рад наставља отац Протосинђел Сава Аврамовић све до 2002. године када манастир Дуљево постаје женски манастир. Сестринство овог манастира се бави иконописом, дуборезом, црквеним шивењем и израдом разних препарата на бази љековитог биља.
*Из књиге Древни српски манастири,
аутора Андрије П. Јовићевића
Извор: Ин4с
