Јеромонах Григорије светогорац: Светлост богопознања
[Само у грчком тексту: Ђакон: Господу се помолимо. Господе, помилуј.]
Свештеник говори молитву пред Јеванђеље: Запали у срцима нашим, човекоњубиви Владико, непролазну светлост Твога богопознања, и отвори очи ума нашег да бисмо разумели твоје еванђелске проповеди. Усади у нас и страх твојих блажених заповести, да бисмо, победивши cвe телесне похоте, живели духовним животом, мислећи и творећи cee што је Теби угодно. Јер Ти си просветљење душа и тела наших, Христе Боже, и Теби славу узносимо, са беспочетним твојим Оцем и пресветим и благим и животворним твојим Духом, caда и увек и у векове векова. Амин.
Ваплоћењем Господњим разишла се духовна тама која је владала земљом и засјала је истинска Светлост. „Свето Писмо тамом обично назива време пре Христовог доласка, када… је земљом владала тама незнања. С друге стране, даном назива време по доласку Спаса нашега, када смо се просветлили, будући да смо умно примили светлост истинскога богопознања, па већ очима своје душе гледамо Сунце правде“ (Свети Кирило Александријски).
Пре читања светог Јеванђеља иштемо од Господа светлост богопознања, јер Он – као Сунце правде – то даје на дар нашим душама. „Знање се назива светлошћу, јер происходи из оне светлости (божанске благодати), као што каже велики Павле: Јер Бог који рече да из таме засја светлост, Он засија у срцима нашим ради просветљења знања cnaee Божије… (l.Kop. 4,6). Видиш ли да је светлост знања последица доласка светлости благодати Божије?“ (Св. Григорије Палама).
Богопознање се очитује на два начина: Прво: тиме што смо познати од Бога и што нас Он сматра причасницима своје благодати, сходно Апостоловим речима: Познавши Boia, или боље, будући познати од Богa (Гал. 4,9), а друго: откривењем Божијим. Благодарећи откривењу Христос просветљава наша срца и дарива нам истински живот, јер богопознање рађа живот: „Заиста, истинско знање о Богу представља почетак блаженог живота: јер познати Њега, вели Соломон, то је корен бесмртности (Прем. Сол.15,3), као што је непознавање Бога (од стране првозданих) у самом почетку донело смрт“ (Свети Никола Кавасила). Авва Исак пита: „Шта је знање? (тј. духовно познање)?“ И одмах одговара: „Осећање бесмртног живота“.
Богопознање представља моћ стицања непропадивог живота, а живот вечни је (по)знање Бога, према речи Господњој: А oвo je вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа (Јн. 17,3). То двоје – богопознање и живот – тражимо на светој Литургији, јер нам се и једно и друго управо ту нуде као храна и пиће. Најстарији литургијски текст каже: Благодаримо Ти, Оче наш, за живот и познање које си нам објавио кроз Исуса Сина Tвогa: Теби слава у векове. Исказујемо, дакле, своје благодарење за живот и знање које нам дарива Христос.
Са животворног Крста, дрвета живота, Христос је отворио двери раја и увео нас у њега: увео нас у свету Литургију. Онде су засађена, цветају и доносе плодове дрво познања и дрво живота.
Како бисмо се радовали у Господу, и заиста доживели божанствену Литургију, морамо да победимо телесне похоте. То је оно што тражи литург: Усади у нас и страх твојих блажених заповести, да бисмо, победивши cвe телесне похоте, живели духовним животом. Човек коме су блиске насладе одбија Христов позив на Вечеру Његове љубави. Јер „када је човеков ум наклоњен светском сластољубљу, он је слаб и нема снаге за божанско делање и неће имати удела у божанском и небеском слављу“ (Свети Кирил Александријски). У супротном, „Бог Отац не даје (благослов) неочишћенима да познају Христа, нити дарива души најнеопходнију благодат Светога Духа онима који су се упустили у неподобна безакоња, јер драгоцено миро не треба просипати у блато.“
Пошто благодаћу Христовом победимо телесне похоте, Господ преображава целокупно наше биће. Тело и душа постају извор духовних сила. „Када се тело једном запали подвижничким огњем и прође кроз крштење сузама… прима спокојство и ћутање испуњено миром и преиспуњава се другачијом силом… (силом) Светога Духа. Када душа стекне такво тело за саделатника… своје природне покрете усмерава ка умном делању и борењу… Отискује се из тела и прониче у примрак богословља“ (Преподобни Никита Ститат).
Када се искорене све телесне похоте, можемо да живимо духовним животом и познамо човекољубивог Господа. Свети Григорије Богослов нас позива у висине богословља: „Желиш ли да постанеш богослов и будеш достојан Божанства? Онда чувај заповести Божије: корачај кроз живот творећи заповести: јер творење је основа созерцања“ духовних тајни.
Јеромонах Григорије светогорац
