Јеромонах Григорије светогорац: Горње место
Трисветом песмом литург и верни народ поистоветили су се са редовима анђела у делу славословља Тројединог Бога. Сада и свештеник крећући се између светог Престола и Горњег места, подражава анђелске редове који са два [крила] лете, око Престола Божијег и кличу нећутним устима, непрестаним славословима. Те тако не само захваљујући анђелској Трисветој песми, него и покретима анђелским доживљавамо чин заједничког саслужења неба и земље. Прилазећи светом Престолу литург славослови Господа Који долази у наш свет: Благословен који долази у име Господње. Господ је Благословен и Син Благословенога (Мк. 14,61). Благосиљамо Га и славимо Га и то не значи „да ми нешто Њему доприносимо, него да смо ми сами на великом добитку“ (Свети Златоуст). Благосиљамо Христа, то јест приносимо му Реч добру (Пс. 44, l). А Он приноси Самога Себе, Он који јесте Реч [Логос] и то Добра, Он, „Добра и Блага Реч [Логос]“ од Оца је рођен (Св. Атанасије Велики).
Литург од светог Престола одлази на Горње место, то јест седиште за епископа, које се налази источно од светог Престола и символише престо Божији: „Горње место приказује неднебесни Исусов престо“ (Свети Симеон Солунски). Ту символику истиче и литургово славословље: Благословен си на престолу славе Царства твога. Литург истовремено подражава Херувиме који благосиљају Бога: Благословена слава Господња са места Његова (Језек. 3,12).
Божанствена Литургија на земљи је живо изображење [иконизација] небеске Литургије: Потом видех, и ме, мноштво народа којег не може нико избројати, од свакога племена и рода и народа и језика, стајаше пред престолом и пред Јагњетом, обучено у хаљине беле, и палме у рукама њиховим; и клицаху снажним гласом, говорећи: Спасење је у Боху нашему који седи на престолу и у Јагњету. И cвu анђели… поклонише се Богу, говорећи: Амин! Благослов и слава и премудрост и благодарност и част и сила и моћ Богу нашему у векове векова. Амин! (Отк. 7,9-12).
Јеромонах Григорије светогорац
