Манастир Дуга лежи на лијевој обали ријеке Мораче, на сат пута узводно од Биоча, при братоножићској страни.
Манастир je подигнут у селу Дуги, пo коме je и добио своје име. Испод манастира уздуж ријеке простиру се неколике простране њиве (луке), својина манастира, a изнад манастира се уздиже високо Калуђерово Брдо, обрасло густом храстовом, грабовом и јасеновом шумом, такође својина манастира.
Испод манастира протиче ријека Морача, која љети спадне да се може прегазити, a зими понекад тако надође да носи дрвље и камење. Морача дијели овдје два племена: Братоножиће и Пипере, и већи дио године je прелазак из једног племена у друго немогућ, јер на Морачи нема моста.
Ha страни Пипера дижу се високе планине Жива и Броћник и затварају видик на тој страни. Манастир je увучен у њедра планинских огранака, далеко од путева, заклоњен у овом забаченом крају. Уздуж Мораче, с једне и друге стране, врло je мало извора, пa се околна села служе са ријечном водом.
Манастирска црква je посвећена Успенију Св. Богородице. Личи на обичне сеоске цркве; дуга je 8, a широка 5 м. Звоник je према цркви, мален и само за једно звоно. Сва je унутрашњост била у фрескама, али до данас су сачуване само фреске на цркве- ном своду, a остале су премазане кречем.
Прича се, да je црква, послије једне похаре, била за дуго пуста и без калуђера, и да je за то вријеме затварана стока у цркви, пa су због тога сигурно и пропале доње слике. По преосталим фрескама може се закључити да je живопис цркве био лијеп и штета je што се фреске нијесу сачувале. Олтар je према величини цркве несразмјерно велик, захвата тачно половину цркве.
Иконостас je нов, из 1928 год. Стари je иконостас, иако трошан, претстављао једну знаменитост. На престоној Христовој икони био је натпис са именом војводе Илије Радовића из Куча, a на икони Богоматере натпис са именом Heja Станојева Балезића из Братоножића. Са именима Илије и Heja везана je историја Куча и Братоножића, пa je штета да се те двије старине нијесу сачувале.
До прије 50 година пред црквом je био тријем, који je служио као припрата, a данас се познају само његови темељи. Са сјевера од тријема постојала je кућа, у коју се улазило одмах из тријема.
Ни ова кућа данас не постоји, остали су само темељи. Данас манастир има само једну кућу на спрат са двије собе. Од осталих кућа стрше зидине „Мађупнице“ и остаци од зида којим je био манастир ограђен. Ha манастирској огради која је захватила двориште испред цркве, била су троја врата: источна велика врата, названа „кучка“, западна, „пиперска“, сјеверна „братоножићска и васојевићка“. Пиперска врата и данас постоје и врло су мала.
О постанку овог манастира прича се, да je на Госпођином Пољу, на сливу Мораче и Мале Ријеке, био манастир Св. Госпође. Кад су, негдје давно, Турци напали и похарали Куче, неко им докаже, да се у овом манастиру скупљају на договор брдска племена, и паша нареди да се поруши, и тада су га Турци сравнили са земљом. Један од калуђера утече у село Дугу и настани се у једној неприступачној пећини.
Послије неког времена калуђер пође у Скадар и измоли у везира да може у село Дуги подићи малу капелу. Тада je подигнут данашњи манастир Дуга са камењем разрушеног манастира Св. Госпође.
Без сумње да je данашња црква посвећена Св. Госпођи ради успомене на разрушену цркву Св. Госпође. При грађењу овог манастира учествовали су Кучи, Братоножићи, Пипери и Васојевићи (ваљда Љеворечани), пa зато су на огради дворишта и остала троја врата и добила имена племена, која су учествовала у раду.
Близу манастира, испод једне велике и окомите стијене, има пећина, згодних за пустињачки живот. Ту je једна пећина, до које се може само доћи уз дрвене степенице. У овој се пећини налазе остаци клачног зида, дакле остаци живота. У њој je нашао један сељанин арбију (справа за пуњење мале пушке), сач и неке друге ствари, што доказује, да je овдје у бурна и теш- ка времена живио неки испосник пустињак, можда онај калуђер, који утекао овамо из манастира Св. Госпође са Госпођина Поља и који je саградио овај манастир.
Од старина овај манастир има само неколико црквених књига, које je 1755 год. владика Василије Петровић поклонио манастиру. Ha јеванђељу je руком владике Василије забиљежено, да je преко архимандрита овог манастира Димитрија Раш- ковића даровао 20 комада књига „новоучрежденом манастиру“, који je под влашћу цетињске митрополије „на сахрањеније тамошњему народу Кучаномъ, Пиперомъ, Васоевичемъ и Братоножичемъ“. Многе су од ових књига пропале, a готов je и остатак да пропадне.
Све манастирско имање je око манастира. Приходи са имања износе 5-6000 дин. годишње. Највеће манастирско богатство лежи у непрегледној шуми, која се пружа уз Морачу и при странама брда. Када би овуда прошао колски или жељезнички пут манастир би се могао добро користити од своје шуме. Испод манастира je манастирска воденица, која ради само на малој води, a кад Морача надође, воденица огрезне у води, понекад за 3-4 метра. Да je вода не би разорила и однијела, засвођена je и циментирана.
Знатнији су настојатељи манастира били: Димитрије Рашковић, Арсеније Петровић, Илија Поповић, Премо Вуковлаховић, Михаило Миличковић, Никанор Грујић и др.
Манастир Дуга je служио као зборно мјесто главара из Куча, Пипера, Братоножића и Лијеве Ријеке. У овом заклоњеном мјесту главари су могли несметано вијећати о потребама својих племена и о начину одбране од Турака.
Улогу манастира на Госпођином Пољу наставио je манастир Дуга. Овдје су доношене многе важне одлуке; овдје су одржани многи зборови и договори; овдје се судило и одавде се у многим критичним часовима управљало заједничком акцијом. У овом манастиру je живио чувени војвода кучки Марко Миљанов, који je послије 1862 год. напустио своју кућу, јер му Турци рађаху о глави; овдје je он вршио судску власт и одавде je четовао око Медуна и Подгорице.
Ha Велику Госпођу овдје се држи сабор, и тада дође много побожног свијета, да се помоли Богу. Раније je сабор посјећиван много боље него данас.
*Из књиге Древни српски манастири, аутора Андрије П. Јовићевића
Извор: ИН4с
