Манастир је подигнут са лијеве стране ријеке Лима, у Лимској долини, на пола сата даљине од Берана, а налази се у подножју невеликих брда, обраслих густом шумом. Брдашце изнад манастира зове се Расовац.
Ту је пространа равница, на којој се диже ова лијепа грађевина. Манастир је заклоњен само са запада, а на осталим странама је видик отворен и широк. Испод манастира избија снажан извор, Врело, на чијем току је манастирска воденица. До манастира води добар колски пут од Берана. Љепоту манастира увећава пространо поље с обје стране Лима, па околина богата стоком, воћњацима и изворским водама.
Црква је једнобродна; несразмјерно дужа него шира. Дуга је споља 27-28 м, а ширина јој је неједнака, од 6-9 м. Има три дијела: цркву са олтаром, средњу и предњу припрату. Са стране има по четири дубоке апсиде. Средња припрата је уздигнута над црквом за једну, а предња припрата над средњом за двије степенице. Средња припрата била је одијељена од цркве зидом, али је тај доцније уклоњен.
Над амвоном се уздиже осмоугаоно кубе са 8 невеликих прозора, а на своду средње припрате назидан је четворос- трани звоник са 4 двојна, лијепо израђена прозора. Звоник надвисује кубе. С обје стране звоника подигнуте су куле са отворима за одбрану. По овим кулама манастир је и добио име. Испод звоника црква се сужава, јер куле улазе нешто унутра; куле и споља излазе изван скоро за 1.5 м. Из цркве се улази кроз уска врата у јужну кулу и звоник, а одавде и у сјеверну кулу. Приземље сјеверне куле служило је за скривницу. У цркви је уз десни зид архијерејски сто и до њега при зиду гроб оснивача овог светог храма, жупана Првослава. Гроб покрива велика плоча, оивичена у разним шарама у камену.
Унутрашњост цркве је била живописана, али због влаге, којој је црква, усљед запуштености, била изложена, фреске су пропале и сва је унутрашњост премазана кречом, а само су задржани остаци старог живописа на олтарској апсиди, неке шаре изнад гроба са оштећеним натписом изнад вијенца између цркве и средње припрате на унутрашњој страни, на уском појасу на своду и фасадама средње припрате и на западној страни колоне, која држи звоник. По овим остацима може се претпостављати, да су фреске биле лијепе и пластичне.
Црква је саграђена од уских појасева сиге и камена наизмјенично, око цркве је уски коридор, који спречава поткишавање цркве. Осим главних западних врата црква има мала сјеверна врата одмах до олтара. Зид изнад западних врата, као и западни и јужни зидови од цркве и спољашњи зидови кула уздижу се над дотичним крововима скоро за 1 м, и личи онима у манастиру Студеници. Ова форма зидова даје цркви лијепу слику.
Манастир је основао жупан Првослав
Манастир је основао жупан Првослав, син великог жупана Тихомира, синовац Стевана Немање који се претставио око 1220 г. и сахрањен је у цркви у гробу, који је подигао још за живота. Изнад гроба на малтеру постоји натпис, који потврђује то. Првослав је имао двор на десној страни Лима, на једном кршевитом хумку, који се данас зове Градац и на коме се познају трагови града.
По свему изгледа, да је првобитна црква Првославова захватала данашњу праву цркву са кубетом и гробом оснивача; стражња припрата са звоником и кулама по изради много личи на цркву и на први поглед даје се закључити, да су оба дијела из једног времена и дјело једних руку, али се даје уочити, да је овај дио надодат доцније, а да се у изради имитовао рад старе цркве.
За предњу припрату је јасно, да је из доцнијег доба. Овај дио су саградили Кучи и Васојевићи у славу неке побједе на планини Јелици, близу Чачка, коју су под управом војводе Радоње Дрекаловића и као савезници аустријски, извојевали над Турцима око 1737 године.
Негдје врло давно манастир ја јако настрадао од Турака. Том приликом Турци су не само опљачкали, него и некоје дјелове порушили и манастир је остао пуст за много година. За ово дуго вријеме црква је покишњавала и најстарије фреске су потпуно пропале, јер од влаге и кише сав је малтер опао.
Кад су Васојевићи стали прелазити из Лијеве Ријеке и насељавати данашњу васојевићску област око ријеке Лима, онда су манастир оправили и покрили. Можда је то било баш приликом побједе на Јелици, кад су предњу припрату дозидали.
Овај је манастир био видан и приступачан Турцима. Кад су се Васојевићи намножили и завладали горњом долином Лима, Турцима је било отежано управљање овим крајевима, јер су се Васојевићи под управом својих првака одупирали турским прохтјевима.
Манастир је био зборно мјесто првака васојевићских и овдје се вијећало и договарало о свима предузећима, који су водили слободи народној. Зато су Турци нападали на манастир као на легло акције против њих и у најскорије вријеме га палили четири пута: 1862, 1775, 1898 и 1912 год.
Иза сваке похаре манастир је био обнављан одмах, а иза похаре 1912 г. остао је пуст све до 1927 када је обновљена црква, а двије велике куће стоје и данас неоправљене. У једној од ових кућа био је стан старешине, а у другој, већој, школа. Послије похаре 1912 г. Турска је на захтјев црногорске владе, дала за оправку манастира преко двије хиљаде златних турских лира, и ова је сума предата црногорској влади. Од ове је суме тек 1927 г. влада дала динара за оправку манастира.
Раније је манастир имао много кућа. Темељи некојих се по- знају, али већина је зарасла у трави и не познају се. Испред цркве данас постоји једна скромна кућа, која служи за стан старешине, и зидине двију великих кућа, изгорелих 1912 г. Манастир нема средстава, да их обнови, а са остатком суме коју је дала Турска, могла би се довести у првобитно стање.
Тврди се да је овдје била смјештена прва епископска столица Будимске епархије. Будимље, по коме се у оно доба звала Будимска жупа, налази се с десне стране р. Лима, близу дво- ра жупана Првослава, на цат пута од Ђурђевих Ступова.
Будимље је данас у рушевинама и познају се трагови кућа и цркве. Будимље је порушено, а можда и Ђурђеви Ступови похарани и попаљени око 1848 г., када су Турци убили Будимског епископа Пајсија, који је предводио хришћанску акцију противу Турака. Биће да је будимска епархија од тада престала и да су иза тога Ђурђеви Ступови остали пусти за дуго.
Манастир је вршио видну културно просвјетно националну улогу у народу. Уз манастир постоји школа одавно. Кад су из долине Лима протјерани Клименте и стали се усељавати Ва- сојевићи, основана је прва школа средином 18 в. Тада су овамо дошла два невесињска калуђера и отворили прву школу и у њој су се младићи учили словенском читању и писању. Доцније се програм постепено проширивао и ђаци су у овој школи добијали најпотребније основно знање из читања, писања, рачуна, историје и земљописа
Сви старији виђенији Васојевићи учили су школу у Ђурђевим Ступовима. Тим својим радом читаве генерације Васојевића васпитале су се у националном духу, а то је имало утицаја на сав њихов рад и одјека у свим витешким подвизима овог великог и јуначког племена.
Игуман Мојсије Зечевић
Од старине у правом смислу нема ништа. Све што је манастир имао пропало је за доба харања и паљења. Има једно мало звоно, које је приложила књегиња Даринка Данилова 1860 г. и један велики крст филигранске израде са утиснутим дрветом, на коме су необично вјешто изрезане малене слике које пред- стављају разне сцене из Христова и Богородичина живота.
Манастир је имао старешине који су били и вође народне. Најзнаменитији је био игуман Мојсије Зечевић, Васојевић. Он је ишао у Русију и са добивеном помоћи обновио манастир. Као вођа народа оно је уважен и поштован и био је првак племена. Васојевићи су га слушали и бојали га се; он је обуздавао самовољу Васојевића и за кривца је био неумитан и без милости. Одржавао је везе са Петром И и Петром ИИ и радио на ослобођењу и уједињењу брђанских племена са Црном Гором. Он је умро 1852 године.
Иза њега је дошао Никодим Зечевић, али у то доба излази на позорницу војвода Миљан Вуковић, који узима народно кр- мило у своје руке и духовна власт преноси се на световно лице. Никодим, љут на овакву промјену, напустио је манастир и по- шао у Студеницу гдје је и умро.
Много је добра чинио народу и архимандрит Данило Радуловић из Бјелопавлића. Од је купио много земаља и опстанак манастира обезбиједио. Игуман Јосиф Лекић, Васојевић, дугогодишњи калуђер и старешина манастира приложио је цркви данашњи иконостас 1927 године.
Манастир има добро имање, али од свега тога слаби су при- ходи. Људи који држе манастирску земљу, раније манастирски чипчије неће да даду манастиру његов дио. Зато је манастир у биједи и нема довољно средстава за издржавање.
Народ посјећа манастир добро. Беране недалеко од мана- стира, немају друге цркве, па долазе овамо да се окријепе мо- литвом. У овом светом храму, највећи се сабори одржавају о Великој Госпођи, Цвијетима и Ђурђеву дану, коме је црква пос- већена.
Лимска долина се битно разликује од долине ријеке Таре. Док Тара пролази кроз клисуре између високих и стрмених гора и на већем је дијелу непроходна, долина Лима је широка и прос- трана, брегови су благи и стране разведене и обрасле шумом. Зато је долина Лима густо насељена, врло плодна, са пуно воде и пуна природних љепота и богатства.
Положај Лимске долине привукао је на себе пажњу првих српских владара и овдје су у доба цвјетања и напредовања државе никли многи манастири, махом владарске задужбине. Није претјерана народна прича, да је у Лимској долини било преко 40 манастира и цркава.
Од манастира у Зетској бановини, који још постоје и причају о сјају, слави и величини за доба Немањића, јесу Бања код Прибоја, Милешево нар. Милешевци и Ђурђеви Ступови код Берана.
Од разрушених познају се темељи манастира: Св. Ђорђа изнад Бање, с лијеве стране Лима у Ораховици, данашњим Мажићима, гдје је била прва Дабарска епископска столица, Пустиња код Пријепоља, Павловица испод планине Јадовника, па манастиришта: код Добракова Давидовица задужбина Дмитра (монаха Давида, по коме је и до- био име) сина великог жупана Вукана, Мили код Бродарева, Св. Петра и Павла која је била претворена у џамију у Бијелом Пољу.
Мајсторовина изнад Бијелог Поља, Шудикова у Будимљу и други. У Давидовици је гробница Вратка, можда Југа Богда- на, ктиторова унука. Манастир Св. Петра и Павла подигао је Немањин брат Мирослав, велики хумски кнез. Њега су Бугари 1258 г. опљачкали и опустошили.
Турци су га у 17 в. претворили у џамију. Шудиково су изгорели и разрушили Турци 1738 г. у освету што су Срби помагали Аустријанцима у борби против Турака. У Шудикову су напицане многе књиге. Зна се да су ту написане књиге минеја 1573, псалтир 1592, молебник 1602 год. итд. У Шудикову је прије 1712 г. била школа у којој је свештеник села Бачиве (срез јагодински) Дамјан учио школу код свога стрица јеромонаха Герасима.
*Из књиге Древни српски манастири, аутор Андрија П. Јовићевић
Извор: Ин4с
