Type Here to Get Search Results !

Епископ Фотије: Света Марија Магдалина је јунак вере Христове


У петак 4.августа, када наша света Црква молитвено прославља свету Марију Магдалину - Благу Марију, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Миросавцима на Мајевици.

Храм свете Петке данашњи дан прославља као своју преславу а тим поводом Епископа је дочекао старјешина храма јереј Остоја Дикић са браћом свештеницима и вјерним народом.

Након што се народ причестио Тијелом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа Преосвећени Владика Фотије  се обратио вјерном народу богонадахнутом бесједом коју преносимо у цијелости:

Часни оци, уважена господо, драга браћо и сестре ево нас данас у Миросавцима на празник свете равноапостолне Марије Магадалине – Благе Марије, једне од жена мироносица које се помињу у Светом јеванђељу.

Слободно можемо рећи да је света Марија Магадалина била јунак вере Христове. Удостојила се да неколико пута види Христа после његовог васкрсења и објави ту благу вест светим апостолима у Јерусалиму. После је по промислу Божијем послата да објави Јеванђеље Христово по читавом свету тако да је стигла чак и до царског града Рима у коме је цара Тиберија поздравила речима: Христос Васкрсе! Касније је помагала светом Јовану Богослову у организовању Цркве у Ефесу и Малој Азији. Велика је повижница и трудбеница била. Мироносица. Жене мироносице су биле оне жене које су све остављале да би Христу и његовим апостолима служиле и прве су се удостојиле да виде васкрслог Христа. Много пута им се Христос јављао у 40-ом периоду до Вазнесења. У Светој Земљи постоји једна дивна црква њој посвећена, направљена у руском стилу, а налази се врло близу Старог града у Јерусалиму. Ова светитељка се помиње у молитвама за време разних духовних невоља и туговања, да нас теши и укрепљује васкрсењем Христовим.

Управо она је она мудра девојка из данашње јеванђелске приче, која се добро припремила за сусрет са васкрслим Христом. Ова јеванђелска прича се односи и на све нас, као и на људе свих времена. По тој причи постоје само мудри и немудри људи. Мудри су они који се припремају за сусрет са Христом, а ми се са Христом сусрећемо на свакој светој Литургији где се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом. Сусрећемо се и свакога дана када срећемо своје најближе из куће, даље из комшилука и на улици. Сваки тај сусрет је један мали богосусрет, јер у сваком човеку треба да видимо лик Божји. Тако су свети оци пустињаци, на Светој Гори и другим местима, кад виде другог старца, падали на колена пред њим јер су сматрали да су се у његовом лицу поклонили самом Богу. До те мере је ишло поштовање ближњих и уважавање других. Зато кажемо за мудре девојке из ове приче, да су то оне хришћанске душе које се припремају за Други Христов долазак и сусрет са Њим. Ми не знамо кад ће он бити. Може се десети било када. Сваког дана човек може да се упокоји и на тај начин да се сусретне са Христом. Не знамо кад ће нас Бог призвати у Царство небеско. Морамо свакога тренутка бити спремни да имамо у својим душама довољно ''уља'' које је знак благодати Духа Светога, врлине, чистоте. Потребно је да будемо сасуди благодати Духа Светога да препознамо тренутке и знаке времена у коме живимо, јер заиста је близу Други долазак Христов. То да нас покреће да будемо ревноснији и преданији у вери, слично женама мироносицама. У јеванђелској причи чујемо како ангели објављују долазак Женика. Врата се отварају и мудре девојке улазе у одаје Царства небеског. Немудре нису ушле јер су отишле да докупе уља којег им је нестало. Нису имале довољно благодати и врлине, а мислиле су да се врлина може купити за новац кад им затреба. Не може се ''уље'' благодати купити! Оно се стиче постом, молитвом, покајањем. Распећем самога себе. Животом којим живе оци на Светој Гори и сличним местима, тако се стиче ''уље'' благодатне врлине којим смо спремни за сусрет са Господом. Када дођемо на Литургију свештеник нас призива да приђемо и причестимо се Христом. То је наш сусрет. Да ли сам био мудар или не? Да ли сам приступио достојан или не, од мене зависи, али Црква позива да будемо изабрани сасуди благодати Духа Светога и да приступамо живом Христу сваке литургије кад год је то могуће. Наравно, свој живот да примеримо Христовом, да будемо христуподобни по нашем животу. Тада можемо слободно приступати као мала деца која су без греха као анђелчићи. Црквена педагогија каже да децу од 7. године треба учити шта је добро а шта зло као  и да се полако исповедају. Ми смо, нажалост, изгубили  значај Свете тајне исповести и лишавамо себе велике благодати обновљенох крштења, што је уствари исповест. Зато треба да покушате што чешће да се обраћате својим свештеницима речима: Оче, желим да се исповедим. Хоћу да се причестим следеће недеље. Шта треба да чиним? Како да се подвизавам и борим. То је типик нашег духовног живота.

Дај Боже да тако буде у ово наше тешко и распето време када су уздрмане све духовне и моралне вредности. Читав свет је збуњен разним лажним учењима, лажним месијама и лажним научним откривењима. Тешко је људима да препознају где је истина. Ми православни Срби, и уопште православни хришћани, постојано сведочимо да је истина у Православљу и да је истина Православље, браћо и сестре! Христос је у Православљу. То је оно што ми сведочимо у овом свету. Не намећемо било коме, само постојано сведочимо. Ми чувамо Христа у нашем богослужењу, светим тајнама, светим иконама, богословљу нашем. У благодатном животу цркве Божије. Ко то може да види и ко има очи да види, нека види. И ко има уши да чује, нека чује. Тако су Руси, кад су у X веку отишли на литургију у цркву Свете Софије, а до тада нису били крштени, рекли: Ми нисмо знали да ли смо били на небу или на земљи. Тада су одлучили да буду православни хришћани и хвала Богу да је тако. Свака литургија и сваки сусрет, сваки светотајински догађај треба да буде, и јесте такав. То је наш сусрет са благодаћу Божијом, то је наш сусрет са Христом и наш сусрет са ближњима који је веома битан. Тако ћемо узрастати као мудри људи и припремати се за Други долазак Христов и свеопште васкрсење из мртвих. За једне награда вечнога живота а другима место удаљено од Бога где неће бити заједнице са светима. Не дао Бог да тако буде. Ми се надамо да ћемо бити са Господом у кога верујемо и за којим ходимо својим животом и својим подвигом.

Срећна слава, вама оче Остоја и вашој црквеној општини као и свима који помажу ову светињу. Лепо изгледа овај молитвени дом. Имали смо дивну литургију. Нека Бог да свако добро и теби, да духовно напредујеш у свештеничкој служби. Млад си човек и можеш да носиш крст са својим народом. Тек када неко као свештеник носи крст са народом он уствари види шта је народ и шта је сила вере. Заиста је народ темељ наше вере, био и јесте кроз историју!

По завршетку бесједе услиједио је трократни литијски опходо око храма, а затим освећење славских дарова и ломљење славског колача са овогодишњим кумом преславе Млађеном Накићем из Милиног Села 

Као продужетак молитвеног сабрања уприличена је и трпеза љубави за све присутне.


Извор: Епархија зворничко-тузланска