Јеромонах Григорије светогорац: Заједничко славословље анђела и људи
Победничка трисвета песма је доказ сједињености небеског и земаљског света. Анђели и људи заједно славослове Господа.
Говорећи о Победничкој песми, свештени Златоуст пита: „Препознајете ли тај глас? Да ли је то наш глас, или глас Серафима? И наш је то глас и глас Серафима, благодарећи Христу, који разруши преграду која је растављала (Еф. 2,14) и измири небеско и земаљско… Претходно су, наравно, само на небесима певали ову песму. Али када се Господ унизио и дошао на земљу, пренео нам је ову мелодију. То је разлог што нас архијереј, када стане пред свети Жртвеник… не позива тек тако на славословље, него, пошто прво спомене Херувиме и Серафиме, тек онда позива све да узнесу глас који изазива толико страха и трепета. Пошто наше мисли одвоји од земље поменувши оне који певају заједно са нама, као да свакога од нас појединачно позива и каже: ‘Певаш заједно са Серафимима. Стани онда уз Серафиме, рашири заједно са њима своја крила, полети са њима око царског Престола.'“
На Литургији Царства небеског, анђелски редови се јављају као четири жива бића, пуна очију спреда и позади. И прво биће беше слично лаву, и дpylo биће слично телету, и треће биће имаше лице као човек, и четврто биће беше слично орлуулету. Исвако од четири жива бића имађаше по шест крила, наоколо и изнутра пуна очију, и дан и ноћ не мирују toeopehu: Свет, Свет, Свет Господ Бог Сведржитељ, Који беше, и Којијесте и Који долази (Отк. 4,68).
Четири многоока жива бића символишу анђелске Силе и целокупну Творевину. Цар свих птица (орао), цар домаћих животиња (теле), цар дивљих животиња (лав) и цар Творевине (човек), певају дању и ноћу Победничку песму Господу Сведржитељу: „орао певајући, теле мучући, лав ричући, а човек говорећи“ (Свети Герман). Васцела творевина саучествује у славословљу Бога.
* * *
И земља и небо сада су се сјединили. Анђели, људи, вештаствена творевина, умни, словесни и вештаствени свет, заједно певају песму Богочовекове победе:
Јер заиста је достојно и праведно, долично и дужно Тебе хвалити, Теби певати… Коме певају небеса и небеса над небесима и све њихове Силе, сунце и месец и сав звездани збор, земља, море и све што је у њима, Јерусалим небески, славље изабраних, сабрање прворођених и записаних на небесима, духови Праведника и Пророка, душе Мученика и Апостола, Анђели, Арханђели, Престоли, Господства, Началства и Власти и Силе страшне, Херувими многооки u шестокрили Серафими… без починка устима, безћутним богословствовањем, Победничку песму Tвoje прекрасне и величанствене славе звонким гласом певајући, мучући, славословећи, ричући и ioeopehu: Свет, свет, свет, Господ Саваот.
Заједничко славословље творевине могу да схвате сви они који поседују духовна чула. У Духовном лугу читамо: На богоходној гори Синајској „на дан Педесетнице, служила се божанствена Литургија горе, на самом врху. У часу када је свештеник возгласио Победничку песму Tвoje прекрасне и величанствене славе звонким Гласом певајући, све горе страшном јеком три пута поновивши одговорише: Свет, Свет, Свет. Све је наоколо јеком одјекивало око пола сата. Али све то нису чули сви, него само они који су имали уши да чују (Мт. 11,15) песму Анђела.“
Јеромонах Григорије светогорац
