Type Here to Get Search Results !

Интервју катихете Бранислава Илића са др Љупком Катаном: Свети владика Николај – светитељ који је увек и на свакоме месту сведочио Христа

У јулско-августовском 392. броју "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе, објављен је разговор са др Љупком Катаном, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила.


Наша драга саговорница др Љупка Катана је 9. маја ове године са највишом оценом одбранила докторску дисертацију на тему: „Политичко деловање и дипломатско мисионарство Николаја Велимировића у Уједињеном Краљевству и Сједињеним Амерички Државама током Првог светског рата“. Ово је прва докторска дисертација на тему Светог владике Николаја охридског, жичког и лелићког, која ја одбрањена на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. На самом почетку, дозволите ми да Вам у име редакције, као и у своје лично име, честитам на одбрани докторске дисертације, уз жељу да на многа и блага лета, као и до сада, на Вама својствен начин служите нашој светој Цркви.


*Како су на Вас и Ваше детињство утицала дела српског златоуста? Сећате ли се првог сусрета са светитељским ликом овог дивног светитеља из рода нашега?


- Пре свега, хвала Вама на позиву за интервју и на честитци за дисертацију. Искрено говорећи, не сећам се првог духовног сусрета али се сећам реченица из књига Светог Николаја које ми је читао мој отац, сматрајући (и верујући) да ће за мене бити корисне у одређеним периодима живота. Није погрешио.


*Поштована Љупка, обрадовани смо чињеницом да сте Ви као политиколог обранили прву докторску дисертацију на тему Светога владике Николаја и његовог дипломатског деловања. Како се родила идеја да се бавите овом темом?


- Идеја се родила сасвим случајно, током мог првог одласка у Сједињене Америчке Државе како бих посетила рођаке. Упис докторских студија није била моја жеља, потреба или некаква тежња ка титули. Напротив! Како сам већ била у науци пишући поједине истраживачке радове и раније, пут ка докторату је представљао наставак академског тока, готово по инерцији. То је био наставак академске аналитике у којој сам већ боравила, пишући овог пута дисертацију о Светитељу. Оном Светом који је остварио много утицаја својим реченицама, чак и у сфери политичке науке.


*Ваш истраживачки рад је био веома подробан и предан, а о томе сведочи и чињеница да сте у више наврата ради истраживања боравили у САД и у Великој Британији. Реците нам нешто о томе?


- С обзиром да је тема дисертације везана за политичку делатност Светог Николаја у Америци и Британији, тако је ова студија захтевала теренско истраживање и одлазак у државе у којима су се одвијале ове важне дипломатске, али и хуманитарне, културне и црквене мисије у исто време. Хвала Богу отварали су ми се путеви, како то увек бива када призовемо Бога у помоћ. И не само путеви већ и људи на тим путевима који су ми својим знањем и врлином показивали куда да идем и на који начин да истражим жељени материјал. Треба истаћи да баш ови појединци које сам сретала у САД и Великој Британији су такође поштоваоци лика и залагања Николаја Велимировића и искрено су се радовали сазнању о чему пишем.


*Једна од основних тема Вашег научно-истраживачког рада су политичка теорија и дипломатске мисије владике Николаја. Колико је било захтевно истраживање, ако знамо да се код нас мало писало о томе?


- Тема моје дисертације није о теологији, филозофији или историји, посматраних из угла Владике већ о политици приказаној путем његових активности. Да би се написала докторска студија требало је у овом случају истражити које су то биле мисије, на ком географском простору су се одвијале, којим редоследом и у ком временском периоду. Овом истраживању је претходила одлука о строгом фокусу на истраживачки рад, посебно из разлога што није било много речи о овим мисијама у ширем смислу. Разлог томе јесте да мисије Владике Николаја нису биле истражене у довољној мери иако имамо ауторе који су се бавили овом темом у својим научним радовима. Махом је реч о неколико професора са наших простора и црквеним лицима које помињем као релевантне у студији.


*Лепа је прилика да нас упознате са политичким активностима Светог владике Николаја. До каквих сте података дошли припремајући докторску дисертацију?


- На почетку рада неколико професора ме је питало - шта очекујем да ћу пронаћи када се већ готово све зна о Светом Николају. Признајем, ово питање сам у том периоду поставила и самој себи. Међутим чињеница је да је остало сачуваног материјала о политичким и црквеним активностима Велимировића у англо-америчким државама. Ова грађа је, метафорички речено - тражила и тражи своје време. Николај Велимировић је био међу првима који је јавности скренуо пажњу на причу о српским губицима и жртвама у Првом светском рату и о Србима у свету. Из тог разлога ово питање захтева дужи одговор. Заправо, цела дисертација је написана управо о томе.


*У химнографији се Свети владика често упоређује са Светим Јованом Златоустим, због његовог изузетног дара за говорништво. Да ли је дар говорништва утицао на светитељево успешно дипломатско деловање?


- Изузетан дар говорништва Владике Николаја је свакако помогао у његовим дипломатским мисијама. Овај Божји дар али и одговорност у исто време неретко је био пресудан у агитацији за српски народ у англо-америчким земљама. Он је своје говорништво, а како видимо из животописа, развијао током свог живота, док је у току Првог светског рата беседио махом на енглеском језику. Дакле Владика је држао запажене говоре и на енглеском језику како би своју мисао приближио другим народима, а у сврху помоћи Србима и држави у том периоду. Из тог разлога су мисије Владике Николаја добиле шири значај и неоспоран допринос током изазовног времена о којем је реч.


*У својим беседама и појединим делима, Свети владика посебну пажњу посвећује односу Цркве и државе. Да ли сте се и Ви у својој дисретацији бавили наведеном темом, и шта бисте посебно истакли у погледу ње?


- О томе како је Владика Николај разумео и разматрао однос Цркве и државе, он је оставио више писаног трага у виду књига, чланака и сачуваних беседа. Из тог разлога једна целовита глава доктората посвећена је улози Цркве у рату из угла Велимировића. Како знамо, мноштво радова, чланака, својих беседа и књига Владика је оставио о овој теми. Међу њима су оне које сведоче управо о односу Цркве и државе односно о њиховој синергији.


*Било би драгоцено да са нама поделите своје утиске са израде, али и саме одбране докторске дисертације?


- Утисци са израде се не могу описати у једној реченици, осим да је то било аналитичко путовање кроз дела претходних аутора, кроз библиотеке, архиве, путем сагледавања историјских чланака, микрочипова, списа везаних за сваку кључну реч моје дисертације током протекле три године... Међутим, ништа мање и путовање у дубине свог бића, кроз спознаје и сазревање на знатно вишем нивоу. Захвална сам на овакавом благослову у свом животу иако је томе претходио фокусирани и захтеван рад. Одбрана дисертације на мом факултету је уследила као потврда истог. Сваки труд вреди и доноси плодове, то је сигурно.


*Можемо ли рећи да је у погледу успешне дипломатије Свети владика Николај верни наследник Светога Саве?


- Свакако да можемо. Штавише, владика Николај описује како је и сам био подстакнут одличном и одлучном дипломатском праксом Растка (Саве) Немањића. Николај је написао књигу “Живот Светог Саве”, описујући на предиван начин животни пут српског принца који је оставио живот на двору како би служио Богу и сопственом роду, чак и путем спољнополитичке праксе.


*Свети Николај је поседовао изванредне комуникацијске способности и вештину опхођења са појединцима и групама, те дипломатију у приступу човеку. У духу ове истине, да ли је светитељ и свој дипломатски приступ окретао у корист проповеди и мисије?


- Николај Велимировић је свој дипломатски ангажман током Првог светског рата, за који је био позван од стране тадашње српске Владе, окретао у корист мисије за српски народ. Али не само за српски већ и за све народе погођене ратним дешавањима којима је сведочио. Битно је рећи да се Свети Николај у својим дипломатским мисијама ангажовао за мир у свету, међу свим нацијама, будући да је као мисионар и српски свештеномонах био апологета и дипломата у исто време. Као што ништа није случајно, тако ни ангажман Велимировића није био случајан у изазовним периодима српске и светске историје.


*Шта нам можете рећи о ауторитету који је владика Николај имао у дипломатским мисијама?


Могло би се дуже говорити о позитивном ауторитету Николаја Велимировића међу англоамеричким народима који је имао за време и након својих политичких мисија. Заправо, цела дисертација је написана о томе. Владика је упознао друге народе са Србима за време окупације српске државе. Оно што је јасно, посебно након спроведеног истраживања, јесте да је Велимировић био један од политичких делатника свог времена који је био духовни колико и политички вођа. Штавише у једном од чланака из 1942. године пронашла сам да га амерички медији називају – једним од најзначајнијих политичких лидера испред своје државе. Други народи су ову врсту здравог ауторитета и “меке моћи” нашег Николаја видели, знатно пре представника његовог народа.


*Познато нам је да су поједине црногорске владике из лозе Петровића биле и духовне и државне вође, свакако најистакнутији пример духовног и државног вође је Свети Петар Цетињски. Познато нам је, да је Свети владика Николај на јасно црквен начин приступао теми односа Цркве и државе. Које бисте поуке лелићког светитеља на наведену тему посебно истакли?


- Николај Велимировић је у својим проповедима саветовао нацијама, било да се радило о мирнодопским условима или о ратним периодима, да је важно да свештена лица и народ буду „богати вером и међусобном љубављу,“ будући да је то најважније за државу, за Цркву и за њихов међуоднос. Николај је поручио да ако „црква буде храмала на једну ногу, држава ће храмати у обе ноге“. Верујем да је овом изјавом много тога речено.


*Пред крај нашег разговора, лепа је прилика да поделите са нашим читаоцима утиске у погледу писања и саме одбране докторске дисертације, и какви су Ваши планови у погледу даљег бављења овом темом?


- Писање докторске дисертације захтева фокус, одговорност и непрестано испитивање теме о којој се пише. У складу са тим, а како би се веродостојно показало да су ове мисије заиста постојале, било је потребно детаљно их истражити путем поменутог теренског истраживања. Одбрана дисертације је уприличена 9. маја на Факултету политичких наука у Београду, пред ментором и члановима Комисије за одбрану дисертације као и пред присутном публиком. Одбрањена је успешно. Даљи планови су усмерени на наставак истраживања у домену превасходно политичке науке односно, у мом случају - политичког утицаја и дипломатије сагледаних најпре путем деловања појединаца. Интелектуалац у чијим активностима проналазим инспирацију за науку и даље научно истраживање јесте управо Николај Велимировић. Један од закључака везаних за моја истраживања јесте и да један такав космполита и апологета какав је био Отац Николај нимало случајно бива савременик ратова на овим просторима, како балканских тако и Првог светског рата. Зашто је то тако? Управо зато што је он у изазовним периодима историје вршио неретко успешнију спољнополитичку праксу од званичних српских дипломата у свету.


*Која би била Ваша порука читаоцима „Православног мисионараˮ?


- Будући да је „Православни мисионар” намењен пре свега младима, можда би почетна порука била да треба што више читати дела Светих Отаца, а која се односе на сами живот. Јер ће мудрости Светих који су “утабали” пут знатно пре нас, показати којим путем срца, односно “ума који је у срцу”, треба ићи а у тежњи ка стицању радости. Верујем да младе не треба застрашивати причама о страдању/има јер ће их ово потенцијално одгурнути од Цркве и од вере. Већ првобитно о суштини а то је љубав, то је радост и мир. Jедино када смо са Богом, када зовемо Његово живо присуство, онда смо са заштитом. То је права моћ и то је највећа снага.


Разговор водио:

Катихета Бранислав Илић


*Објављено у јулско-августовском 392. броју Православног мисионара (стр. 38-42)