Свакодневно читање Светог Писма требало би да је насушна потреба сваког верника. Такав труд Бог награђује. Један православни мислилац овако говори: сети се да ће Свето Еванђеље решити твоју вечну судбину. По њему ће нам се судити и према томе како смо се овде на земљи односили према њему, добићемо у својину или вечно блаженство, или вечне казне“.
Под Светим Писмом или Библијом подразумевамо књигу у којима су Духом Светим руковођени Божји људи забележили Откривење Божје. Библија је Божја реч, посебна књига, која не може да се чита као друге књиге. Као драгоцени лек који се помало узима, Библију треба читати свакодневно, полако, са разумевањем и доживљавањем. Практичан савет који су препоручили многи молитвеници и истраживачи Светог Писма је тај, да се одреди једна, две, или три главе дневно.
Међутим, свети оци упозоравају и на опасност механичког формалног читања. Св. Никодим Агиорит овако каже: „Они који себи поставе таква правила обично журе да прочитају све, не бринући да ли долази до умиљења од онога што се чита и да ли се у уму рађају узвишене мисли. Када не успеју да прочитају све што су одредили, узрујавају се и љуте не због тога што су се лишили духовних плодова од читања, него што нису све прочитали“.
Свети Исак вели: „Ако хоћеш да од прочитаног имаш користи и да разумеш оно што прочиташ, не обраћај пажњу на број прочитаних страна, него се удубљуј у речи Светога Духа док ти се душа не задиви Божијем домостроју и почне хвалити Бога. У ропском читању нема мира уму; узрујаност смета да се схвати смисао и, слично пијавици која исисава крв из тела, краде човеку мисли“.
Корисно је своја запажања записивати. Такав труд Бог награђује. Један православни мислилац овако говори: „Отварајући ради читања књигу – Свето Еванђеље, сети се да ће она решити твоју вечну судбину. По њему ће нам се судити и према томе како смо се овде на земљи односили према њему, добићемо у својину или вечно блаженство, или вечне казне“.
Парадокс је да многи интелектуалци не читају Библију. Читају светске писце, а за време целог свог живота „не стигну“ да прочитају Библију. Библија садржи два завета (тестаментум). Замислите човека који је добио два вредна тестамента и целог живота их не отвори!
Важност читања Светог Писма лепо истиче и блажени Јероним: „Не познавати Писмо, то је не познавати Христа“. Други свети оци, посебно блажени Августин још нешто истичу: „Бог је свете књиге, што их је сам надахнуо, намерно посуо тешкоћама, да нас подстакне на њихово пажљивије читање и продубљивање, па да се вежбамо у потребној духовној понизности, кад спасоносно опазимо границе свога ума“.
Свети оци веома наглашавају неопходност молитвеног расположења при читању Светог Писма. Лепо је речено: „Писмо се на коленима разуме“. Такође је одавно примећена зависност разумевања и тумачења Светог Писма од моралног стања човековог. Отуда није чудо што су свети оци најбоље тумачи Светог Писма, јер су они својим животима остварили науку Светог Писма. Зато теолози морају да своје познавање Светог Писма стално богате искуствима оних који су у познавању Светог Писма испред њих.
Из књиге „Увод у Свето Писмо Старог Завета“
