У освит великог празника Рођења Пресвете Богородице преставио се у Христу ђакон Хаџи Драган Иконић из Славковице, трудољубиви прегалац Цркве Божје у родном крају.
Рођен је у смерној породици пуној вере и оданости Богу, од оца Јордана Иконића и мајке Милеве (рођ. Недић). Завршио је гимназијско образовање у Љигу, а Економски факултет у Београду. Својим стручним знањем убрзо је стекао углед и поштовање. Духовно узрастање налазио је учешћем у литургијском животу своје цркве, као и у посетама манастирима од Србије па све до Хиландара и Јерусалима.
Са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, уписује Богословски институт, а затим и Богословски факултет где дипломира 2013. године. Те године, вративши се у родну Славковицу, прима ђаконски чин из руку блаженопочившег Владике ваљевског Милутина, који му, на његову усрдну молбу, даје благослов да уз Божју вољу обнови Храм Ваведења Пресвете Богородице у Славковици.
Осим Богочовека Христа, никоме није посвећено више храмова, икона, молитава и песама него Пресветој Богородици, која се уздигла својим ликом толико да је Свевишњи одредио њу као најсветију да буде Богомајка. Манастир Ваведење Пресвете Богородице, подигнут у 13. веку, у време краља Драгутина, у Славковици први пут је уочен 1972. године као гомила камења обрасла травом. Археолошка ископавања доказала су да је то био храм, који су турске харачлије и зуб времена опустошили. Утихнула је била последњих шест векова молитва на духовном манастирском изворишту. Захваљујући чињеници да је ова богомоља проглашена за културно добро од великог значаја за Републику Србију, ђакон Драган Иконић је успео да преко министарства културе Републике Србије обезбеди део средстава за основне грађевинске радове. Све друго, чиме је храм украшен у свом пуном сјају, дар је оних који су препознали труд и веру ђакона и наградили га својим доброчинством. Његова породица је све време била уз њега целом душом и срцем, видевши како се ближи дан када ће се поново произносити молитве под овом светом куполом.
Заводи за заштиту споменика културе Ваљево и Београд пружали су стручну помоћ често истичући да су у ђакону препознали храброст и жељу за обновом храма какву су имали давни богоугодници. Све је радио без икакве материјалне надокнаде, а кад би то неко истакао, он би смерно рекао: „Ово је моја плата пред Господом.“ Поред смерности и трудољубља, ђакон Хаџи Драган Иконић је био човек украшен бројним јеванђељским врлинама, пун љубави за све људе и многима је била радост срести га и попричати са њим.
Вечан му спомен и срећан пут у Царство небеско!
Извор: Епархија ваљевска
