У понедељак, 16. октобра 2023. године, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, свечано је отворена изложба посвећена блаженопочившем митрополиту кијевском и галицијском Антонију Храповицком (1863–1936), коју су организовале Српска православна Епархија сремска, Амбасада Руске Федерације у Републици Србији и Карловачка богословија Светог Арсенија.
* * *
Током церемоније отварања ове манифестације, старешина Подворја Руске Православне Цркве протојереј-ставрофор Виталиј Тарасјев присутнима је прочитао писмо Његове Светости Патријарха московског и све Русије Господина Кирила, а потом су, поред других говорника, о теолошком и пастирском делу митрополита Антонија своје беседе изнели Његово Високопреосвештенство Митрополит будимпештански и мађарски Господин Иларион, као и домаћин овог сабрања, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије. Приликом своје реминисценције живота и рада оснивача Руске Заграничне Цркве, Његово Преосвештенство је истакао:
Након што је букнула Октобарска револуција 1917–1918. године, почиње период његовог сељења из места у место, све док није, на молбу блаженопочившег патријарха српског Варнаве, дошао у Краљевину Југославију и ту био његов гост, све до своје смрти – у Сремским Карловцима.
По изванредно високом духовном животу и реткој љубави, велики молитвеник и слуга Правде Божје, одушевљени оратор и учени богослов, митрополит Антоније је био познат по целом православном свету, али и у широким оквирима римокатоличке, протестанатске и особито, англиканске теолошке мисли.
Његово овоземаљско трајање представљало је један веома тежак живот, пун рада на пољу црквене науке, али и увек брижне љубави за своју паству и за потлачени руски народ.
Овај колос од духа и великан руског народа представи се у Господу 10. августа 1936. године, на братским рукама српског патријарха Варнаве, тог бескрајно верног друга, свог ученика и свагдашњег руског пријатеља.
Митрополит Антоније је преминуо у овој кући свесрпског народа у Сремским Карловцима.
О духу и делу овог човека високог морала, научењака великог знања и дубоко религиозног јерарха, можда најубедљивије могу сведочити речи српског патријарха Варнаве, изговорене над његовим одром:
„Пред нама се налазе посмртни остаци великог Светитеља Руске Цркве, који је указивао путеве спасења и приближавања истини Господа Исуса Христа. Он може бити убројан у ред великих јерерха, Отаца Цркве првих векова хришћанства. Његово име је славно не само за Православну Цркву, него и за цело хришћанство.“
Основавши Свети синод Руске заграничне цркве, са снажном жељом да окупи сву дијаспору својих сународника, дао је велики допринос ширењу православља широм Васељене. Такође, пружио је и велики допринос духовном и културном развоју Сремских Карловаца, али и фрушкогорских манастира, и зато би, памћења ради, заиста требало васпоставити стални музеј–меморијални центар, управо Њему у част, као и генералу Врангелу и осталим Русима, који су своје уточиште, по трагичном слому православне царевине, пронашли у овим питомим крајевима Србије.
Извор: Епархија сремска
