Цетињски манастир и Богословија Светог Петра Цетињског свечано и молитвено су данас, 31. октобра, прославили празник Светог Петра Цетињског и Светог апостола и јеванђелисте Луке.
Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру у Цркви Рођења Пресвете Богородице, поред моштију Светог Петра Цетињског, служили су Високопреосвећена господа Митрополит дабробосански Хризостом, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Митрополит ловчански Бугарске православне цркве Гаврило, Архиепископ прашки и чешких земаља Михаило и Преосвећни Епископ пакрачко-славонски г. Јован, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва више помјесних цркава.
Прије почетка Свете службе Божије, Митрополит ловчански Гаврило рукопроизвео је у чин чтеца Мартина Маринова из Ловеча.
Митрополит Хризостом: Потпуни преображај Црне Горе највеће чудо Св. Петра Цетињског и Василија Острошкога
Сабраном народу, након прочитаног Светог јеванђеља, бесједом се обратио Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом који је честитајући празник подсјетио на житије онога кога је Господ прославио – Светог Петра Цетињског Чудотворца у коме се, како је казао, показао сам Бог. Иако је живио у тешким временима турскога ропства, Свети Петар је успио да сачува своју душу од искушења, пропадљивости, од свега онога што овај свијет може да донесе човјеку:
“Успио је кроз своју смиреност и врлински живот да одмјери оно што је људско, оно што је божанско, од онога, што би рекао наш блаженог спомена Патријарх Павле, што је нељудско, што не приличи човјеку. Тако да је Свети Петар својим светим живљењем осветио себе, али и овај народ, ову државу, која је пролазила и пролази кроз велика искушења, али захваљујући његовим молитвама, чудодејствима која чини и данас, Црна Гора је задивљујућа по своме духовноме препороду.”
Присјетивши се Црне Горе када је 1972. године први пут обишао, констатовао је да је оно што данас видимо потпуни преображај, што је највеће чудо Светога Петра Цетињског и Светога Василија Острошкога.
“Њиховим молитвама се васпоставила духовна Црна Гора, подигла се она управо Црна Гора Светога Петра. Црна Гора части и поштења и образа, она која се боји и поштује Бога, за разлику од оне која је била богоборна, која је рушила Капелу на Ловћену. Захваљујући Светом Петру Чудотворцу, Светом Василију Острошком, али исто тако и другим светим оцима, преподобним мајкама, који почивају на тлу Црне Горе, Црна Гора је управо сада један примјер великог преображаја”, бесједио је Владика.
Посебно је нагласио улогу великога Митрополита Амфилохија који је попут Светог Петра заорао дубоке бразде овдје, преорао сво духовно камење које се било наможило у Црној Гори и промијенио све из основа, из бића, и учинио од Црне Горе ово што данас гледамо и имамо. Указао је на то да Свети Божији људи са стрпљењем чекају да се човјек сам постепено, благодаћу Духа Светога промијени:
“И управо то је оно што је Свети Петар учинио са Црном Гором, али уз велики труд, велики рад, велику молитву, велику жртву, велико страдање Митрополита Амфилохија, садашњег Митрополита Јоаникија и других свештеника, монаха и монахиња, који сте допринјели да данас Црна Гора буде оваква каква јесте, духовно зрелија – преображена Црна Гора.”
По његовим ријечима оно што је најљепше, најузвишеније у једном народу то је духовни препород, духовна обнова, она која се десила и која се дешава:
“Зато данас када славимо Светога Петра Цетињског треба да му се захвалимо за се ово што он чини данас, што је чинио вијековима на овом светом мјесту. Његове свете мошти су највећа сила, снага Божанске благодати на овим просторима.”
Нагласио је и значај Цетињске богословије, истичући да су ученици и професори ове најстарије средње школе у Црној Гори, дали велики свој допринос у обнављању и преображају Црне Горе и Цркве Божије.
“Зато данас честитамо прије свега крсну славу наше Богословије Светога Петра Цетињског, свим професорима и ученицима, да буду срећни благословени и да се радују што узрастају поред овако дивнога светитеља, од кога сваки дан могу да науче више него од свих других професора и других људи овога свијета. Живети поред Светога Петра Цетињског, његових светих моштију, нема ништа светије, узвишеније. Али осим Светог Петра, ту је и часна рука Светог Јована Пророка Претеча Крститеља Господњега. То су велике светиње које нас освећују сваки пут кад дођемо овдје, кад их цјеливамо узимамо благодат Духа Светога, благодат Божију и тиме бивамо просвећени, обновљени.”
У моштима Светога Петра, Светог Јована Претече, Светог Василија Острошког се види како наш Бог од обичних људи из народа чини свете, чини их да они буду наши молитвеници пред престолом Господњим.
“Нису они само да их славимо, они се данас и увијек и непрестано моле Господу за нас, свакога појединачно, али и за цио наш народ, за читав свијет. Данас је управо прилика да се сјетимо свих страдалника овога свијета, мученика који страдају по Укрјаини, Гази, Блиском Истоку и другим крајевима свијета. Да се помолимо данас нашим светим: Св. Петру, Св. Василију, Св. Јовану Крститељу, да својим молитвама, заступништвом пред Богом, заштите невине људе, дјецу, жене, старе, који страдају ни криви ни дужни. Молимо се за читав свијет и ова Литургија је управо жртва за читав свијет, за спасење свакога од нас, али и за спасење читавог свијета. Нека Господ благослови све нас, нека нас укријепи, оснажи, да извучемо највећу поуку управо из врлинског живота Светог Петра Чудотворца Митрополита, али исто тако и врлинског човјека блажене успомене Митрополита Амфилохија, који је заиста својим трудом, радом, својом науком задивио свијет у 20-21. вијеку. Данас се и њега исто тако радо сјећамо и молимо Господа да га прослави”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом.
Митрополит Јоаникије: Гдје је светост ту је и просвета
Након што су по замовној молитви освештани славски дарови и пререзан колач поводом славе Цетињског манастира, сабранима се обратио Високопреосвећен Митрополит црногорско-приморски Јоаникије. Он је најприје заблагодарио браћи архијерејима на доласку и љубави, посебно драгим архијерејима који су дошли из сестринских цркава: Бугарске и Цркве чешких и словачких земаља, а потом подсјетио на велики јубилеј 160 година Цетињске богословије, који ове године славимо.
“Прије свега славимо Светога Петра Цетињског, а гдје је светост ту је и просвета. Ова Богословија, која је била под покровитељством Светога Петра Цетињскога, више пута је започињала и радила, али и насилно била прекидана. Обновљена је 1992. године са великим трудом нашега блаженопочившега Митрополита Амфилохија и он јој је удахнуо живот. И од тада па до данас већ је 31. година, то је најдужи период њеног континуираног рада без прекида, али и то нешто значи, ова школа има силу да васкрсава”, поручио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије и позвао Владику Јована, који је дуго био у Јерусалиму, служио Гробу Господњем и надахнуо се силом Христовога Крста и Његовога Васкрсења, као професора Цетињске богословије и сабрата, да каже неколико ријечи поводом овог јубилеја.
Владика Јован: Учимо дјецу да је православље васељенско
Владика Јован је исказао сагласност са тим да је нераздвојно просвећење наших словенских народа, нераздвојно је просвећење Духом Светим у крштењу и Духом у учењу, образовању, познању, васпитању.
“И ова Богословија је бар у оно вријеме док смо ми овдје били, а надам се и вјерујем и даље, прије свега учила нашу дјецу да су они плод тог великог просветног чуда од Светих Кирила и Методија и Климента и Наума, до Светога Саве, и учили смо их да је православље васељенско, да православље допире до свих крајева земаљских и да смо сви дужни, што апостол Павле каже, бринути о свим црквама. Тако и наши ученици су се разлетели по свим континентима, свуда их има, хвала Богу неки неки од њих и до Славоније су стигли. И прави су ми ослонац тамо гдје је 1991. године било 150. 000 људи, а сада их има 15, гдје је 1991. године било 70 свештеника, сада их има 9. Није то никаква кукање, него само задатак да се и тамо мора обновити жива вјера, а једини ослонац су нам управо Новомученици јасеновачки, који су прави плод Светога Фотија, Светих Кирила и Методија.”
На крају Владика Јован је поручио да је то оно што су они у нас усадили, да свједочимо своју вјеру, као што је свједочио Свети Петар Цетињски и да дјеца то треба да свједоче у свом животу, јер је тај пут Светих Кирила и Методија, Петра Цетињскога, Мученика јасеновачких, исти, један, крсни и васкрсни пут.
“Да би ова Богословија, васкрсла прије 30 година, наставила својој дјело и да би све наше богословије наставиле своје дјело, своје Јеванђеље и своје крстоваскрсно свједочење и да би Бог све дао да сачувамо ову љубав, јединство, коју су нам донијеле литије у Црној Гори. Нека би вам свима била срећно, радосно и благословен празник!”
Ректор Крагујевачке богословије: Задатак професора да дјеца стекну повјерење у љубав Христову
У Богословији Светог Петра Цетињског, ректор Крагујевачке богословије протојереј-ставрофор Зоран Крстић благосиљао је славски колач и кољиво поводом славе ове школске установе. Он је честитајући славу, казао да сваки пут кад прођемо манастирску капију истог момента осјетимо знаке и зраке Царства Божијег и да су исто тако и наша училишта, богословије и Православни богословски факултет, припреме за један такав начин живота.
Подсјетивши да људи ратују због разних ресурса, ректор отац Зоран Крстић нагласио је да се заборавља да су наши највећи “природни ресурси” дјеца те је огромна одговорност професора да образују и подижу дјецу у хришћанском духу.
“Тај задатак нам је повјерила наша Црква, тај задатак нам повјеравају и родитељи дјеце која уче богословију. Претпостављамо, и надамо се, да је свако дјете које је уписало богословију, жељно да види Христа. Задатак нас професора у свим богословијама јесте да дјеца стекну повјерење у љубав Христову. Да их Христос никада неће оставити и да их Христос увијек воли и пружа руке ка њима без обзира шта они учинили у животу. То се односи на нашу дјецу, али и на све нас. Завољети Христа јесте наш хришћански задатак и крајњи циљ нашег нашег живота. Управо светитељи које данас славимо, Свети Петар Цетињски и Свети апостол Лука јесу, и увијек ће остати, примјер за једну такву љубав, као у осталом и сви светитељи. Дакле, Свети Петар Цетињски и Свети апостол Лука и поред свих тешкоћа у животу прије свега су свој идентитет одређивали као они који воле Христа и то је наш цјеложивотни задатак, да заволимо Христа. Још једном професорима, ђацима, особљу Цетињске Богословије, желимо сви срећну славу и ако Бог да да се видимо и до године. Живи били!”
Заједничарење је потом настављено уз трпезу љубави.
