Иако је Ноћ вештица рођена у крилу Цркве, она је комбинована и искварена паганским обичајима, па је због тога неприхватљива за православне вернике данас, наводи се у новом саопштењу Грузијске православне цркве.
Служба за односе с јавношћу Грузијске цркве објавила је 26. октобра 2023. саопштење у којем се говори о настанку празника Свих светих, којем претходни дан познат као All Hallows’ Eve, и о његовој искварености током векова, пошто је поштовање светих замењено весељем и сабласним персонификацијама.
Саопштење Грузијске цркве гласи:
Догађај Ноћи вештица је заснован на религијским основама и противречи православној црквеној свести.
Постоје различита тумачења настанка Ноћи вештица. Главна прича је о томе како се побожна традиција може спојити са квалитативно страном традицијом и потпуно дегенерисати.
Већина људи повезује Ноћ вештица са ирским фестивалом Самхаин (Samhain) и са Карлом Великим (742?-814).
Да би просветлио своје царство, Карло Велики је почео насељавати ирске православне монахе на копно и под њиховим вођством оснивати манастире и школе, што је помогло ширењу ирске традиције у европским интелектуалним круговима.
Међутим, заједно са православним монасима, пантеистички (нпр. Јохан Скот Еригена) и други неправославни ирски мислиоци такође су се населили на франачким и суседним територијама.
Изгледа да су у 8-9. веку управо они донели Самхаин и друге обичаје на ове територије, чему су се ирски православни монаси од почетка противили.
Овај талас са Запада срео је иконодулске мигранте са Истока који су са иконама и моштима бежали од иконоборачке политике византијских царева. Ове изгнанике су пригрлили тадашњи владари Римске цркве, папе, који су били део недељиве хришћанске Цркве.
Папа Гргур II је сазвао Црквени сабор 727. да би подржао поштовање икона. Папа Гргур III установио је Дан Свих светих у Римској цркви 732. године, одредивши његов датум као 1. новембар. Папа Гргур IV је проширио прославу на целу Западну цркву 837. године.
Као и сваки други црквени празник, и Дан Свих светих почиње увече претходног дана (Halloween значи „Вече свих светих“ /“All Hallows’ Eve”/, предвечерје Свих светих), током којег су свештенство и парохијани одржавали литије у црквама и градовима са иконама и моштима.
Овај празник је установљен међу хришћанима Западне Европе.
Очигледно, због календарских подударности, до овог укрштања дошло је у време Каролиншке ренесансе – ирски монашко-сколастички центри са елементима паганског атавизма (Samhain) и празник Римске цркве били су међусобно повезани, додатно проширени у 10. веку оснивањем Задушница (које падају 2. новембра, дан после празника Свих светих).
Тако је почела велика забуна.
Међутим, као плод Реформације, поштовање светих је укинуто у већем делу Западне Европе и међу великим делом хришћана на америчком континенту.
Између 17. и 19. века формиране су скоро све традиције које видимо у данашњој Ноћи вештица, углавном у Америци.
Упркос покушајима савремене индустрије шоу бизниса да одвоји Ноћ вештица (Halloween) од својих верских обреда, овај догађај је био и остао укорењен у Цркви, али искварен паганством и претворен у догађај током којег, уместо поштовања икона и моштију Господа и Његових светаца, људи посвећују време маскенбалима и весељу, имитирајући разне сабласне ликове и демонске персонификације.
Дакле, Ноћ вештица је потпуно неприхватљива за православне вернике.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
