Доносимо документарни филм ''Владика жички Стефан'', чији су аутори краљевчани, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Радослав Живковић и Виктор Маричић. Филм на упечатљив начин говори о животном путу Стефана Боце, угледног црквеног великодостојника, почасног доктора наука Православног богословског факултета у Београду, најпре владике далматинског и од 1978. до 2003. године владике жичког.
Животопис блаженопочившег епископа далматинског и жичког Стефана Боце (1916-2003)
Владика Стефан је био врстан организатор црквеног живота, изузетно образован професор богословља, плодан црквени писац и добар домаћин.
Рођен је 21. августа 1916. године у Муњави (Јоспидол), срез Огулин, где је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Огулину, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски и Философски факултет у Београду.
За катихету у Оточцу постављен је 1939. године.
Епископ горњокарловачки Сава га 1940. године рукополаже за ђакона. За време Другог светског рата протеран је у Србију, и вршио катихетску дужност у Крагујевцу до 1949. године.
Године 1955. постављен је за професора Богословије Светог Саве у манастиру Раковици код Београда, а 1958. године, одлази у Енглеску, где је са радом “Хришћанско васпитање деце у средњем адолесцентском добу” дипломирао на Колеџу Светог Августина у Кентерберију. На студијама у Енглеској затекао га је избор за епископа далматинског.
Замонашен је 10. јула 1959. године у манастиру Раковици од Патријарха Германа, а рукоположен на Петровдан исте године од Митрополита солунског Пантелејмона. Патријарх српски Герман и Патријарх антиохијски Теодосије, уз саслужење више архијереја две сестринске цркве, хиротонисали су га 9. августа 1959. године у Саборној цркви у Београду.
Епископ Стефан је управљао Епархијом далматинском од 1959. до 1978. године, и у том периоду она је доживела пуно обнову. Подигнуто је 14 нових храмова, обновљено 50, у Другом светском рату попаљених и порушених, попуњене су парохије, а свакако врхунац његовог рада у Далмацији је отварање Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, 1964. године. Ту је замонашен велики број младих теолога, од којих је сада велики број архијереја наше Цркве.
Превео је са енглеског језика класично дело Епископа Николаја Вера светих, катихизис Источне Православне Цркве, које је у издању Светог архијерејског синода (1970), доживело неколико издања и служи као одличан уџбеник за верску наставу, како деце тако и одраслих.
Као Епископ далматински, фототипски је објавио непревазиђено дело свога претшественика на епископској катедри Никодима Р. Милаша Православна Далмација, из 1901. године.
Издао је, између осталог, монографију Манастир Крупа 1317-1967, а затим о 200-годишњици смрти приредио споменицу Далматински епископ Симеон Кончаревић и његово доба (1970). Поводом 100-годишњице освећења темеља Далматинске Лазарице 1874-1974, објавио споменицу Далматинска Лазарица и православни Косовљани.
У Далматинској епархији завео је обичај, а у Жичкој наставио, да сваке године пред Савиндан упути свештенству и вернима посланицу, што је касније преузео Свети архијерејски сабор.
Још као Епископ далматински објавио је прву збирку својих проповеди под насловом Пазимо на време (1976). Другу и трећу књигу под истим насловом, објавио је манастир Жича 1983. и 1987. године. Епископ Стефан је проповедао, превенствено на библијске теме. Његове проповеди краси концизност и савремени израз.
У трон епископа жичког Владика Стефан је уведен 23. јула 1978. године и наставља живу делатност коју су започели његови претходници, епископи Николај, Герман (потоњи патријарх српски) и Василије Костић. Ова делатност је многострука: издавачка, грађевинска, проповедничка... Поводомм 800-годишњице манастира Студенице објављена је научна споменица Осам векова Студенице.
Епископ Стефан је био веома активан и признат у светским екуменским круговима. Био је члан значајних комисија Светског савета цркава; учествовао је на заседању Комисије за међуцрквену помоћ у Ивердону (Швајцарска) и био домаћин истој Комисији у Жичи. У манастиру Жичи је, 1980. године, организовао теолошки симпосион на тему Проповедање и учење хришћанске вере данас, под покровитељством Комисије за светско мисионарство и евангелизацију при Светском савету цркава. У Софији је 1983. године, на Свеправославном скупу одржао предавње на тему Екуменско делење средстава са православног гледишта, а на Мисионарској конференцији у Солуну, 1987. године, такође је говорио о сведочењу Православне Цркве у социјализму. Држао је предавања на католичкој фондацији Про Оријенте у Бечу.
Као председник Грађевинског одбора за подизање нове зграде Богословског факултета у Београду, свакако је најзаслужнији за успешан почетак и завршетак овог посла. Стални Просветни одбор при Светом архијерејском синоду водио је више година. Због његовог великог доприноса напретку богословског школства, научног и издавачког рада, Богословски факултет му је 1988. године, доделио титулу почасног доктора богословских наука.
