Преподобни Јован Дамаскин: О Логосу Божијем
Тај, дакле, један и једини Бог није безлогосан (бесловесан). Али Логос кога Он има неће бити без ипостаси, нити ће Његово биће имати почетка и краја, јер није било времена када Бога Логоса није било. А имајући одувек свога Логоса, који се из Њега рађа, који није безипостасан и не разлива се у ваздуху као наш логос, него је ипостасан, жив и савршен, и који се не одваја од Њега, него у Њему увек пребива; јер где ће бити ако буде изван Њега? Пошто је, наиме, наша природа привремена и пропадива, стога је и наш логос безипостасан. Бог, међутим, будући вечан и савршен, имаће и савршеног и ипостасног свог Логоса, који је вечан и жив и има све што има и Његов родитељ. Као што, дакле, наш логос происходи из нашега ума, те нити је у потпуности једио те исто са умом нити је посве другачији од њега – јер иако је из ума, он је нешто друго у односу на њега, те иако он собом пројављује ум, није посве другачији у односу на њега, него је по природи другачији од субјекта – тако и Логос Божији, имајући одвојену ипостас, разликује се од Онога од којега има ипостас, те откривајући собом оно што се у Бога опажа, једнак је по суштини са Њим; јер као што се о Оцу сматра да је савршен у свему, тако исто се сматра и о Логосу који је из Њега рођен.
