У Недељу 24. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Вазнесења Господњег у Мионици, уз саслуживање архијерејског намесника колубарског протојереја- ставрофора Саше Тимотића и више свештенослужитеља. У својој проповеди, утемељеној на јеванђељској причи о исцељењу крвоточиве жене и Јаирове кћери (Лк 8, 40- 56) Владика Исихије је објаснио значај вере у Бога, која је даривана сваком човеку.
Старешина синагоге Јаир и крвоточива жена, чије је молбе Господ Христос услишио, по много чему су различите личности. Свети јеванђелист Лука наводи Јаирово име, што је за ондашње схватање људи било давање на значају, док њено име не сазнајемо. Такође, он живи у благостању, учен је и угледан човек, који проповеда и предводи молитву, док ученост жене није позната. Он је мушкарац, што је према старозаветном схватању подразумевало благослов Божји, док је жени дата улога служења мушкарцу. Господ Христос, догађајем описаним у данашњем одломку, пројављује да су мушкарац и жена равни пред Господом, а то ће касније чинити и Његови апостоли, указао је у литургијској проповеди Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије. Уз све различитости њихових личних карактеристика и друштвеног положаја, спаја их несрећа која их доводи до Спаситеља. Јаирова дванаестогодишња кћер јединица је смртно болесна, док жена дванаест година страда од течења крви, безуспешно покушавајући да нађе лек. Такође, навео је Владика Исихије, различит је и начин на који они траже помоћ од Господа Христа. Иако свестан да је Он одбачен од књижевника и фарисеја, Јаир пада испред Њега, док жена, под теретом срамоте од своје болести (нечистоће) то чини кришом и покушава само да дотакне Његове скуте, верујући да ће јој то помоћи. Господ им обома излази у сусрет- жену исцељује, а девојчицу подиже са одра, упућујући на веру која је јача од страха.
Само чудо, макар то било и чудо васкрсења, није довољно да разгони страх код човека и није довољно да утврди веру. Вера је искључиво ствар слободе. То је енергија коју нам је дао Бог и оно што нас у највећој мери чини сличним Богу. Само код човека који се труди да живи по вери, вера расте и остаје као дар Божји. На нама је да тај дар чувамо као нашу највећу вредност и да га развијамо. Само ако живимо по даровима вере, љубави и слободе, они ће у нама да узрастају и све више одликују нашу личност. Ако их запуштамо и живимо у неверју, страх влада нама и осећамо да смо промашени, иако нас је Бог створио савршене- објаснио је Владика Исихије смисао данашњег јеванђеља, поучивши верни народ на значај долажења на богослужења и живљења по заповестима Божјим.
На крају сабрања Владика Исихије је благословио верни народ, подсетивши на смисао стварања човека- живот у заједници са Богом. Такође, он је позвао на молитву за све који страдају у рату који се води у Појасу Газе, за наш страдални народ на Косову и Метохији, који живи у условима окупације, као и за све наше ближње који страдају на разне начине. Као што је Господ попустио страдање на јунаке данашњег јеванђеља, тако допушта страдање које производе наши греси. Како је Господ поднео страдања због наших грехова, тако и ми треба да носимо страдања наших ближњих као крст који води у Васкрсење, закључио је ваљевски архипастир данашњу проповед у храму у „Војводиној вароши“.
Извор: Епархија ваљевска
