+ В А Р Т О Л О М Е Ј
По милости Божјој, Архиепископ Цариграда-Новога Рима
и Васељенски патријарх свој пунини Цркве -
благодат, милост и мир од Спаситеља Христа Рођеног у Витлејему
Високопоштована браћо архијереји,
Љубљена чеда у Господу,
Благодаћу Божјом и ове године прослављамо у песмама, химнама и духовним појањима Рождество по телу превечног Сина и Речи Божје, односно пројаву тајне Бога и човечанства. Према светом Николају Кавасили, оно што се збива у Божанској Литургији јесте „мистагогија оваплоћења Господњег“, док је њен почетни возглас „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа“ доказ „да су Оваплоћењем Господњим људи први научили да је Бог Бог Трију Лица.“[1] Исти свети Отац објављује да је Господ и Спаситељ наш Исус Христос први и једини показао аутентично и савршено људско биће у погледу Његовог етоса, живота и свега другог.”[2]
Примање људске природе у личности Сина и Речи Божје, уз отварање пута благодатног обожења човека, додаје ненадмашну вредност човечанству. Заборављање ове истине води ка умањењу поштовања према људској личности. Порицање врховне судбе људских бића не само да их ослобађа, већ води и до различитих умањења и подела. Без свести о свом божанском пореклу и својој нади у вечност људи се боре како да остану људи и нису у стању да се носе са противречностима „људског стања“.
Хришћанско поимање људског постојања пружа решење за проблеме настале насиљем, ратом и неправдом у нашем свету. Поштовање људске личности, мир и правда јесу Божји дарови; међутим, успостављање мира који долази од Христа захтева учешће и сарадњу људских бића. Хришћански поглед на залагање за мир налази се у речима Христа Спаситеља нашег, који објављује мир, обраћајући се својим ученицима поздравом „Мир вама“ и подстичући нас да волимо своје непријатеље [3]. Откривење у Христу назива се „јеванђељем мира“[4].
То значи да је за нас хришћане пут до мира путем мира и да ненасиље, дијалог, љубав, праштање и помирење имају предност над другим начинима решавања размимоилажења. Богословље мира је јасно описано у документу Васељенске патријаршије За живот света: ка друштвеном етосу Православне цркве (2020):
„Ништа се више не противи Божјој вољи кад су у питању његова створења саздана по његовој слици и прилици, колико насиље једног над другим. С правом можемо рећи да је насиље грех пар екселанс. Он је савршена контрадикција нашој створеној природи и нашем натприродном позиву да тражимо сједињење у љубави са Богом и ближњем. Мир је право откривење још дубље стварности творевине како је Бог жели и како ју је Бог обликовао у својим вечним саветима.“[5]
Мир се не може узети здраво за готово; он није нешто само по себи разумљиво. То је обавеза, подвиг и непрестана борба за његово очување. Не постоје аутоматска решења или трајни рецепти. Суочени са сталним претњама миру, морамо бити будни и спремни да проблеме решавамо дијалогом. Велики хероји политике јесу поборници мира. Што се нас тиче, ми и надаље истичемо миротворну улогу религије. Ово је време када се религије критикују у смислу да негују фанатизам и насиље „у име Бога“ уместо да буду снаге мира, солидарисања и помирења. Међутим, то указује на отуђење религијске вере, а не на њен саставни део. Истинска вера у Бога је најоштрији критичар верског фанатизма. Религије су природни савезници свих људских бића која теже миру, правди и очувању твари од човековог уништења.
Ове године свет обележава 75-годишњицу Универзалне декларације о људским правима (10. децембра 1948), која представља сажетак основних човечних идеала и вредности, „заједнички стандард, коме сви народи и све нације треба да теже“. Људска права, чија је средишна тачка фокуса заштита људског достојанства са његовим личним, друштвеним, културним, економским и еколошким условима, схватају се у својој изворној динамици само ако се признају као основа и критеријум глобалног мира. У том смислу, будућност људских права и мира повезана је и са доприносом религија по питању њиховог поштовања и остваривања.
Са овим мислима и празничним осећањима, у пуном уверењу да живот Цркве сам по себи садржи отпор свакој врсти нечовечности, где год се таква нечовечност појави, позивамо све вас на добру борбу изградње културе мира и солидарности, где ће људи у лицу својих ближњих видети брата или сестру и пријатеља, а не претњу и непријатеља. Штавише, подсећамо вас све, драга браћо архијереји и чеда, да је Божић време самосвести и благодарења, откривања разлике између Богочовека и „човекобога“, остварења „великог чуда“ слободе у Христу и исцељења „велике ране“ отуђења од Бога. Најзад, клечимо с поштовањем пред Маријом, Мајком Божјом, која на рукама носи оваплоћену Реч, и преносимо вам благослов Мајке Свете Велике Цркве Христове, желећи вам срећну, здраву, плодну, мирну и радосну нову годину милости Господње.
Божић 2023
+ Вартоломеј Цариградски
Ваш усрдни молитељ пред Богом
______________________________________
1. О Светој Литургији XII, ПГ 150.392D.
2. О животу Христовом VI, ПГ 150.680C.
3. Уп. Мт 5,44
4. Еф. 6,44
5. § 42, 43 и 44.
За наш портал превод са енглеског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Еc-patr.org
