Током великих искушења, склони смо да прво обратимо пажњу на ужасе и несреће које се дешавају око нас. У међувремену, у периоду гоњења, Црква, више него икада, показује примере истинске хришћанске љубави и пожртвовања.
Можда су за медиjе, које су данас изграђени на сензацијама, пре свега негативним, црквена тема углавном јуришничке пљачке цркава, протеривање заједница, антицрквени закони, један луђи од другог, издаја, подлост и лаж. Међутим кроз ову мутну и загушљиву маглу видимо како се пробија светлост Христова.
Видимо како парохијани поклањају своје домове како би им опремили привремени храм који би заменио онај који је одузет. Видимо људе који су лишени цркава, али настављају да се моле на отвореном по сваком времену. Видимо свештенике и мирјане несломљене било каквим прогоном. Најзад, видимо оне који се понизно моле, окружени окрутном, подругљивом гомилом, и не узвраћаjу злом за зло. Ово је права Црква.
Већ је прошло пет година од доношења одлуке докраjчити Украјинску православну цркву. Пет година од тренутка када су непријатељи Цркве били уверени да ће се коначно већина свештенства и парохијана прећи у новостворену структуру, благословену из Истанбула. Али то се није десило.
Да, и међу апостолима је био Јуда. А међу нама, авај, и њих се нађе... Увек у свако доба има оних који су, по згодном изразу апостола Јована Богослова, „од нас изиђоше, али не бијаху од нас; јер да бијаху од нас, остали би с нама; али да се покажу да нису сви од нас“ (1. Јованова 2,19).
Ипак црквени народ не жели да напусти своју гоњену, оклеветану, понижену Цркву. Већ се отимачи и пребези жале да је мало парохијана, да нема пара да се одржавају одузете цркве. Ма колико се они трудили: служба је преведена на савремени „разумљиви” језик, уведен је нови календар да би били „ближи цивилизованим земљама”... Међутим људи не долазе.
А противници истинске Цркве не знају да људи похођаjу цркве не ради „разумевања“, забаве, шоуа, не ради националне идентификације, итд. Људи долазе Христу.
Црква је истинита тамо где је Христос. Зато не могу да задаве нашу Цркву, упркос томе што су се све репресије у ових пет година само појачале и вероватно још нису достигле врхунац.
Али Цркву је немогуће уништити, чак и ако забрањити њу на законодавном нивоу. Јер Црква је Христос, Црква су људи.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Записала Наталиjа Горошкова
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
