Преподобни Јован Дамаскин: О енергији
Треба знати да се све силе, о којима смо већ говорили, и сазнајне и животне и природне и уметничке, називају енергијама; енергија је, наиме, природна сила и кретња сваке суштине. И опет: природна енергија је урођена кретња сваке суштине. Одатле је јасно: у којих бића је међусобно иста суштина, у њих је иста и енергија, а у којих су другачије природе, у њих су другачије и енергије, јер немогуће је да суштина буде без учешћа природне енергије.
Природна енергија је, опет, пројавна сила сваке суштине. И опет: природна и почетна енергија је вечно покретна сила умне душе, то јест, вечно покретна сила њеног логоса, која по природи свагда из ње извире. И опет: природна енергија је сила и кретња сваке суштине, без које је само оно што нема свога постојања.
Енергијама се називају и радње као: говор, ходање, једење, пијење, и томе слично. Енергијама се често називају и природне страсти, као што су глад, жеђ и слично. Енергијом се, коначно, назива и последица дејства силе.
Изразе “по сили” и “по енергији” користимо у двојаком смислу. О детету које још сиса, наиме, говоримо као о могућем по сили научнику, јер има способности да образујући се постане научник. Називамо, такође, научником и онога ко је то по могућности и ко је то по енергији: по енергији јер има знања о науци, а по могућности јер може да се бави науком, али се не бави делатно њоме; називамо га, најпосле, научником по енергији (по дејству), јер делује, односно, бави се науком.
Треба, дакле, да знамо да је овај други начин заједнички и сили (могућности) и енергији (дејству); у првом случају, наравно, припада сили, а у другом енергији.
Прва и једина и истинска енергија наше природе је независна, односно, она је словесни и самовласни живот и саставни чинилац наше човечанске природе; а они који својим учењем лишавају Господа те природе, не знам како Га могу називати очовеченим Богом. Енергија је делатна кретња природе, а делатним се назива оно што се креће само по себи.
