Преподобни Јован Дамаскин: O унутарњем слову (логосу, разуму) и о слову (речи) које се изговара
Словесни (разумни) део душе се, такође, дели на унутарњи логос и онај логос (реч) који се изговара. Унутарњи логос је, дакле, кретња душе која настаје у области разума, али без икаквог изговарања; отуда много пута, иако ћутећи, остварујемо у себи потпун разговор и у сновима водимо дијалоге; по томе смо, наравно, сви словесни. Јер ни они који су од рођења неми, као ни они који су због какве болести или несреће изгубили моћ говора, нису ништа мање словесни. Усмена реч, с друге стране, има своје дејство у моћи говора и у усменом разговарању, односно, то је реч коју произносимо језиком и устима, због тога се и назива усменом речју; она је гласоноша ума. По томе се и називамо глагољивим бићима.
