У часопису који су 2019. године основали Државни универзитет Санкт Петербурга и Факултет општецрквених постдипломских и докторских студија светих Кирила и Методија, значајан део је традиционално посвећен истраживању православних богословских и црквеноисторијских тема.
Овај број за 2023.г. започиње чланком В.В. Золотухина, ванредног професора Високе школе економије Националног истраживачког универзитета, који је недавно одбранио докторску дисертацију из теологије, „Теологија и државно-религијски односи: по питању теорија средњег нивоа“, у којој се теологија разматра у њеним специфичним историјским облицима и предлажу нови приступи описивању њених проблемских поља.
Наредни чланци су посвећени богословским основама духовне културе и њеним везама са погледом на свет. Истраживање доктора богословља игумана Методија (Зинковског) (Николо-Угрешка духовна семинарија) „Лични духовни пут А.С. Пушкина у светлу идеје саборности руског света“ открива утицај на судбину великог песника јеванђељских идеала служења другима по лику Христовом. Настављајући ову тему, доктор философије В.А. Шчипков (Московски државни институт за међународне односе /Универзитет/ Министарства иностраних послова Русије) у свом чланку „Однос религијског и секуларног у делима Ф.М. Достојевског (на основу „Дневника писца” и писама)” показује христоцентричност философских идеја овог истакнутог представника руске интелектуалне и духовне културе, као и питање односа религијског и световног у његовим политичким погледима.
У рубрици „Историја хришћанске мисли“ објављени су: заједнички чланак доктора философије Т. И. Липича и кандидата философских наука О. И. Нифонтова (Белгородски национални истраживачки универзитет) „Човек као централна тема философског и антрополошког списатељског рада митрополита Платона (Левшина)“ и рад А. С. Пронина (Православни хуманистички универзитет св. Тихона) „Концепција Живог предања у контексту живота и дела Јарослава Пеликана (1923-2006)”, који приказује одлике развоја православне богословске мисли одабраних личности.
Трећи део броја, „Теологија и право у исламу“, садржи избор од четири чланка који представљају историјске и савремене аспекте исламске мисли. Доктор теологије Д. В. Мухетдинов (Московски исламски институт) посветио је свој рад првом штампаном издању Курана у Европи преведеном на латински језик. Превод Роберта Кетона објављен је у Базелу 1543. године. Аутор чланка описује издавачев филолошки приступ и постепено слабљење радикалног средњовековног антиисламског полемизма, видећи то као један од првих покушаја хуманистичке перцепције ислама и муслимана у европској (католичкој и реформисаној) теолошкој средини.
Доктор историјских наука, М.В. Кирчанов (Вороњешки државни универзитет) у свом чланку „Институт за проучавање исламске мисли и цивилизација као чинилац у процесу исламизације у савременој Индонезији” описује развојне карактеристике и главне векторе трансформације конзервативног ислама на индонежанском примеру. У раду М. И. Шахрудинова (Бугарска исламска академија) „О питању прављења масти у ханефијском мезхебу“, на основу низа класичних текстова, анализира се процес развоја рада на масноћи. Избор материјала о исламским теолошким и правним питањима употпуњен је чланком А. С. Ацаева (Исламски универзитет у Дагестану шеика
Мухамеду Арифу) „Накшбанди рабита на шеријатским скалама“, где се покушава теолошка анализа специфичног облика ритуалне суфијске праксе.
За наш портал превод са руског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Рatriarchia.ru
