Преподобни Јован Дамаскин: O ономе што се збива
Од свега онога што се збива, нешто зависи од нас а нешто не. Од нас зависе оне ствари о којима ми својом слободном вољом одлучујемо да ћемо их чинити или не, односно, све оно што вољно чинимо (јер не би се могло рећи да се нешто чини вољно, ако сам чин не зависи од нас) и једноставно, од нас зависи све оно чему следује или прекор или похвала и за које постоји подстицај и закон. А од нас, углавном, зависи све оно што се тиче душе и оно о чему одлучујемо; а воља бива у вези са оним што се такође може остварити. А оно “што је такође могуће” је оно што и сами можемо остварити, као и оно што му је супротно; а тај избор врши наш ум, и он је узрок извршења чина. То је, дакле, оно што од нас зависи, што се у истој мери може и не мора остварити, као кретати се или се не кретати, тежити за нечим или не тежити, желети оно што није неопходно и не желети, лагати и не лагати, давати и не давати, радовати се због онога што треба и, исто тако, не радовати се, него се радовати због онога што не треба, и све томе слично где су присутна дела врлине и дела злобе; све то зависи од наше слободне воље. А између онога што се у истој мери може остварити или не, налазе се и умећа (вештине, уметности): јер на нама је да се бавимо неким умећем ако пожелимо, или да се не бавимо.
Треба, опет, знати да иако избор онога што је оствариво зависи од нас, ипак извршење чина често бива ометено, на неки начин, божанским промислом.
