У среду, 31. јануара 2024. године, у великој сали Студентског Културног Центра у Београду, са почетком у 19 часова, одржаће се представљање нове књиге Марије Јефтимијевић Михајловић "Храм тишине". На представљању наведене књиге, поред аутора, говориће: Јана Алексић, Мирјана Бечејски, Драган Лакићевић.
"Пету монографску публикацију Марије Јефтимијевић Михајловић, потврђеног есејисте и проучаваоца књижевности, представља њена прва песничка збирка Храм тишине. Иако је мелодија у највећем броју песама плод тренутка инспирације и слутње Неизрецивог, зов или одзив „јавки“ (А. Вукадиновић) – праисконских звучних архи чије треперење из дубине времена песникиња ослушкује својим истанчаним чулом, док језгро других представља дар епифанијских блесака, оне нису настале „у даху“. Оне су резултат дугогодишњих лирских медитација у које су уткана дубока промишљања законитости егзистенције и стварања, смисла и природе човековог битисања на овоме свету, његове везе са древним, космичким и божанским, људских осећања, личног и колективног идентитета, те резултат ситнокујунџијског језичког брушења и испосничког трагања за правом речју.» др Мирјана Бечејски
«Критичар и истраживач српске поезије и прозе, као и прозе и поезије у преводу на српски језик, Марија Јефтимијевић Михајловић уводи читаоца своје песничке књиге, под насловом Храм тишине, у личну лирску космологију – аутопоетичким записом, прологом о речи као инструменту израза бића – „његовог унутрашњег ритма са ритмом космоса“.
«Марија Јефтимијевић Михајловић, као да даје дефиницију своје поезије: певање Неизрецивог. То певање је лично: из сопственог бића и доживљаја света, као „осећања Бога“; али и опште: „мелодија космоса“ као хармонија према којој се укупна духовност креће, из које све происходи. Ако је осећање лично, а мелодија општа, онда поезија спаја и сједињује та два феномена бића у песничку реч и значење.» Драган Лакићевић
Приредила редакција портала "Ризница"
