Чини се да у савременом свету више нема места где би се људи осећали безбедно. Готово сваког дана на планети, и не само на нашем тлу, избија још једна „врела тачка сукоба“: Блиски исток, Африка, Јужна Америка...
Чак и останак у релативно просперитетним земљама више се не сматра гаранцијом мира. Нико од најпризнатијих стручњака не може да предвиди где ће букнути следећи пожар.
О чему ово све говори? О многим стварима. Пре свега, међународне организације, које су првобитно створене за решавање свих могућих сукоба међу државама, одавно нису у стању да се носе са својим обавезама. И што више ове организације изјављују дивне и исправне пароле, мање могу утицати на окончање наредног крвопролића. Како да се не сетимо апостолових речи: „Јер када говоре: Мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија...“ (1. Сол 5,3). Наравно, у овом спису апостол Павле говори о крају времена, када ће човечанство, одбацивши Господа, морати да Га сусретне при Његовом Другом доласку. Али зар ово и даље не звучи као упозорење? Све ове организације су основане, несумњиво, са добрим намерама, али имају једну, али најважнију мάну: створене су без обзира на Бога.
Цела људска историја је, углавном, историја ратова. Култура, уметност, философија, наука – све се развијало на позадини готово непрекидних великих и малих спољашњих и унутрашњих сукоба. И тешко се може наћи место на Земљи где током једног људског живота није било ратова, сукоба, нереда или устанака. То, наравно, није нормално, јер је последица пада наших прародитеља, и коначно ће престати тек после Другог доласка Спаситељевог.
Наравно, миротворство није бескорисно. Сам Христос каже: „Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати“ (Мат 5,9). Али само ако је то миротворство у Богу и са свешћу о ограничености људских снага, свешћу да без Господа човек не може ништа сâм. Ако се миротворство заснива на људском самопоуздању, на гордости и безбожности, на искључиво земаљским бригама – економским, политичким и др., али не и на испуњавању заповести, неће уродити достојним плодом, што, нажалост, данас видимо.
Колико често узвишене речи о светском миру, безбедности и слободи прикривају лицемерје, похлепу и цинизам. Међутим, човечанство је одавно требало да схвати да без Бога није у стању да реши ниједан проблем – од најважнијих до најједноставнијих, упркос свим замишљеним или стварним достигнућима напретка. Народи ће моћи постићи мир само када се обрате своме Створитељу и Спаситељу.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
За портал "Ризница" са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
