Др Лудвиг Хиршфелд- лекар, људина и пријатељ српског народа
Свечаност у част хероја Великог рата отпочела је крај споменика др Селимиру Ђорђевићу у кругу Завода за јавно здравље, где су положени венци захвалности. У Храму Светих лекара Козме и Дамјана, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије са свештенством је одслужио парастос, а потом је у Едукативном центру Здравственог центра Ваљево приређена Свечана академија, ове године посвећена др Лудвигу Хиршфелду, пољском лекару и научнику, који је дао драгоцен допринос спасавању живота војника и народа у чувеној ратној болници. Свечаности су присуствовали Његова екселенција амбасадор Републике Пољске господин Рафал Перл, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић, начелник Колубарског округа Милош Милутиновић, председник Српског лекарског друштва академик др Милан Недељковић, представници Војске Србије, Полицијске управе и градских културних установа, те бројни уважени гости
Дан у коме је Ваљевка др Драгиња Бабић са свега 29 година свој живот подарила народу и отаџбини, лечећи оболеле од пегавог тифуса у надалеко чувеној Ваљевској болници, 6. фебруар, дан је сећања на Ваљевску болницу и њене лекаре и болничаре и, у знак поштовања према њиховој несебичној жртви, стручности и човекољубљу, требало би да буде проглашен важним датумом Града Ваљева, казала је на Свечаној академији у образложењу предлога др Јасмина Богдановић, која већ неколико година, у сарадњи са угледним историчаром Велибором Видићем, предводи организациони одбор манифестације, која за циљ има неговање културе сећања на Хипократове великане најтрагичнијег, а истовремено и најславнијег периода српске историје.
Приневши молитву за душе свих лекара и њихових помоћника, који су у времену највећих искушења Првог светског рата у Ваљевској болници, у историји упамћеној по надљудским напорима да се помогне страдалном народу, Владика Исихије је указао да у тој страшној голготи нашем народу није било никаквог излаза, али нико није допустио да се све сведе на људско размишљање, већ је њихова дубока вера и делатна љубав према ближњима помагала овим светим људима да чине оно што је скоро немогуће.
Ми са захвалношћу пред Господом и пред сваким од њих имамо их у свом сећању. Више од тога, ми у Цркви знамо да су они заједно са нама, јер у Цркви Бог је Бог живих, а не мртвих, и у Господу нико не умире. Зато у оваквим данима, када помињемо њихове душе, осећамо њихову присутност и да и даље можемо заједно да живимо у овом свету и чинимо дела која су бар приближна њиховим делима. Они су нам надахнуће и потврда да је потребно да дамо оно што можемо, а да ће Господ надоместити све што је човеку неостварљиво- рекао је Владика Исихије након парастоса у болничкој светињи.
У време ратних страхота Ваљево, градић са свега 4 хиљаде становника, било је уточиште и извор наде за преко 200 хиљада душа, рањених и оболелих, али и њихових сродника који су их тражили међу живима или мртвима. Српски лекари, али и они који су дошли из разних делова света да помогну, су били најсветлија тачка тог доба, јер управо они давали су наду. Многи од њих, осим што су показали највеће стручне и људске вредности, овде су оставили своје животе, попут др Драгиње Бабић, чији је дан упокојења одабран за дан сећања на све хероје болнице. Болнице, која се тада, осим у згради Историјског архива где јој је било седиште, простирала целим градом, подсетио је у свом обраћању др Владимир Пантелић, директор Здравственог центра Ваљево. Сваке године, најавио је др Пантелић, овај дан биће посвећен неком од тих хероја. Ове 2024. то је др Лудвиг Хиршфелд, чувени хематолог и имунолог из Пољске, који је заједно са супругом педијатром др Ханом Хиршфелд, 1915. Дошао у Ваљево и спасио бројне животе.
Др Хиршфелд је један од више пољских лекара који су радили у Србији, али међу њима је посебан, јер је био добровољац српске војске и велики пријатељ српског народа. Велика је част бити данас овде, рекао је амбасадор Републике Пољске гдин Рафал Перл, најавивши да ће ускоро и у Ваљеву бити приказан филм истакнутог филмског ствараоца из ове земље Павела Височанског инспирисан животом славног лекара, а који носи назив „Људина“, реч којом се најбоље може описати личност др Хиршфелда. Херојство пољског прегаоца и свих његових савременика урезано је у сећање становника овог града и они су светионик хуманости за све генерације, речи су градоначелника Ваљева Лазара Гојковића. У име Српског лекарског друштва окупљене на свечаности у Едукативном центру је поздравио председник академик др Милан Недељковић. Ова организација је 2017. године подигла споменик др Лудвигу Хиршфелду у Београду, а његово име носе и улице у српској престоници и Нишу, упознао је присутне др Недељковић о изразима захвалности пријатељу из Пољске. Такође, први човек СЛД- а је истакао важну улогу др Селимира Ђорђевића, управника резервних болница у Ваљеву, захваљујући чијој стручности и способности је организован рад лекара у годинама ратне пустоши. Кроз живот др Лудвига Хиршфелда учеснике свечаности провео је др Зоран Вацић, генерални секретар СЛД- а. Уз пројекције фотографија, чији је аутор такође херој ондашње ратне болнице Холанђанин др Аријус ван Тинховен, др Вацић је приближио школовање др Хиршфелда у родној Варшави, стручно усавршавање у немачком Хајделбергу, научна истраживања у области хематологије и вирусологије, као и неправедно недодељивање Нобелове награде за достигнућа у области медицине. Колико је пољски научник волео Србе, говори и чињеница да је брзо научио српски језик како би овдашњим колегама држао предавања о заразним болестима. Др Лудвик и супруга му Хана Хиршфелд делили су све са српским народом, не марећи за своје животе, истакао је др Зоран Вацић. За заслуге је одликован Орденом Светог Саве трећег степена и Орденом белог орла са мачевима и био је почасни члан СЛД- а. Стихови римског песника Хорација „Неће све моје умрети“, урезани на надгробној плочи др Хиршфелда, порука су чија снага до данас не бледи, о чему говори и данашње сабрање у његову част у Ваљеву.
Скуп у Едукативном центру академик Милан Недељковић је заокружио уручењем монографија СЛД- а директору Здравственог центра др Владимиру Пантелићу и градоначелнику Ваљева Лазару Гојковићу. Свој печат свечаности дао је Камерни хор лекара и медицинских сестара ваљевског Здравственог центра, који је под управом проф. Милице Степановић- Бабамилкић отпевао Молитву Господњу „Оче наш“, „Тебе појем“ и „Тамо далеко“.
Извор: Епархија ваљевска
