У петак, 16. фебруара 2024, прес-служба Успенске Кијевопечерске лавре објавила је саопштење у одговор на пропагандни извештај који су украјинске власти послале Уједињеним нацијама да би оправдале и негирале свој прогон канонске Украјинске православне цркве.
Лавра у свом саопштењу објашњава обмане власти и описује каква је у ствари ситуација око Лавре и Украјинске православне цркве у целини.
У саопштењу се у целости наводи:
Држава Украјина, коју представљају њена министарства и агенције, одговорила је 22. јануара 2024. на саопштење специјалног известиоца УН за слободу савести и вероисповести, специјалног известиоца УН за питања мањина и специјалног известиоца УН за Права на слободу мирног окупљања и удруживања у случајевима кршења права верника Украјинске православне цркве, као што су:
- питања својине над црквама и зградама Кијевопечерске лавре;
- постојање принуде или дискриминаторног утицаја на монахе који живе у Лаври;
- законитост, разумност и неопходност доношења одлука о лишавању Светоуспенског манастира УПЦ права коришћења цркава и друге имовине;
- манифестације мржње и стварне истраге случајева кршења права верника УПЦ од стране система за спровођење закона Украјине.
Проучивши одговор министарстава и агенција Украјине, ми, монаси Светоуспенске Кијевопечерске лавре (мушког манастира) Украјинске православне цркве, не можемо а да не закључимо да овај одговор садржи нетачне информације, да је непотпун и да сведочи о покушајима власти Украјине, коју представљају надлежна министарства, да прикрије чињенице о кршењу права верника УПЦ и да обмани чланове међународне заједнице.
Тврдње државе Украјине, коју заступа Министарство културе и информационе политике Украјине, да је историја коришћења Кијевопечерске лавре (у даљем тексту: Лавра) од стране мушког манастира Украјинске православне цркве (у даљем тексту „Манастир“) почела 2013. године, закључењем Уговора бр. 2 од 19. јула 2013. године о бесплатном коришћењу верских објеката и друге имовине у државној својини од стране верске организације, неистинита.
Манастир поседује Лавру, налази се у њој и користи њене објекте не од 2013. године, већ око 1.000 година, од када су је 1051. године основали монаси Антоније и Теодосије у пећинама код летњег кнежевског конака Берестове код Кијева.
Тек у 20. веку, у време Совјетског Савеза, Лавра је државним актима прешла у државну својину.
Година 1988. била је година занављања манастира, а 1988. и 1990-их година донето је више законских аката о преношењу Лавре у састав Украјинске православне цркве, са правом Цркве да обнавља, конзервира и поправља пренете зграде и објекте, као и да унапреди територију на којој се налазе. Ове дозволе до данас нису поништене и на снази су.
При томе треба имати у виду да су сви правни акти о преносу имовине и уговори о предаји цркава и других објеката верским организацијама УПЦ на бесплатно коришћење засновани на принципу реституције (враћања) црквене имовине коју су раније конфисковале совјетске власти.
Конкретно, овај принцип је садржан у украјинском Закону „О слободи савести и верским организацијама“ од 23. априла 1991. године. Председнички декрет од 4. марта 1992. бр. 125/92 „О мерама за враћање верске имовине верским организацијама“ предвиђао је уступање верских објеката верским заједницама током 1992-1993. године у облику својине или бесплатног коришћења.
Касније је у Препорукама Парламентарне скупштине Савета Европе о заштити имовине верских заједница бр. 1556 (2002) предложено да се верским институцијама чија је имовина у прошлости национализована гарантује враћање ове имовине у одређеном временском року, или, ако то није било могуће, обави правично обештећење, а да треба водити рачуна о томе да се спречи приватизација национализоване црквене имовине (став 8).
Тако су државни органи Украјине били у обавези да предузму мере за неповратно преношење верских здања и објеката Украјинској православној цркви, како то захтева принцип реституције, а који су, напротив, решили да манастир Лавру лише имовине, укину релевантне уговоре о коришћењу, и врате Лавру у државно власништво.
На основу Наредбе број 651 од 16. јула 2013. године Министарство културе Украјине, Национални Кијевопечерски историјско-културни резерват и Свето-Успенска Кијевопечерске лавра (мушки манастир) Украјинске православне цркве закључили су Уговор број 2 од 19. јула 2013. године о бесплатном коришћењу верских објеката и друге имовине у власништву верске организације.
Дакле, овај Уговор је закључен пре реституције, пре враћања верске имовине у власништво манастира.
То значи да је држава Украјина требало да изврши реституцију црквених објеката и имовине, али је уместо тога склопила уговор о коришћењу Лавре од стране манастира на неодређено време, а касније не само иницирала његово неоправдано укидање, јасно из политичких мотива, него и прибегла директном прогону УПЦ и свих њених организација у Украјини.
Тако је Указом Председника Украјине број 820/2022 од 1. децембра 2022. године донета одлука Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, према којој су Украјинска православна црква уопште, а манастири посебно намерно, без суђења и истраге, означени као верске организације повезане са центрима утицаја у Руској Федерацији, као и кривим за субверзивне активности. Постављен је конкретан задатак — исељење монаха из манастира, и тај задатак је почео да се спроводи.
Лишавање Манастира права коришћења Лавре праћено је узнемиравањем Украјинске православне цркве уопште, а посебно манастира, како у медијима, тако и од стране високих функционера и државних органа. Они су више пута и систематски давали јавне изјаве попут да је УПЦ „непријатељска московска црква“, да јој није место у Украјини, а да манастир треба да буде ослобођен од „московских свештеника“.
Манастир је црквена установа у којој живи и делује мушка заједница, коју чине монаси уједињени заветом целомудрености, нестицања и послушности, посвећени молитви, раду и побожном животу. Тренутно у манастиру живе 144 монаха и 20 искушеника, а украјински државни органи покушавају да их противправно иселе.
Нацрти закона о забрани деловања УПЦ регистровани су у Врховној ради Украјине (украјински Парламент).
Дана 1. децембра 2022, друга верска деноминација, „Украјинска православна црква“, која је под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, регистровала је верску организацију под називом „Свето-Успенска Кијевопечерска лавра“ као манастир у оквиру ПЦУ. У јануару 2023. године власти су обезбедиле да се прва богослужења деноминације ПЦУ одрже у Лаврином Успенском саборном храму, који је некада припадао манастиру УПЦ. У фебруару 2023. власти су учиниле да се богослужења деноминације ПЦУ одржавају у Лавриној трапезној цркви, која је раније такође припадала манастиру УПЦ. Службеници државних органа обавестили су медије да ће богослужења у црквама Лавре од сада бити дозвољена вероисповестима по одобрењу и под контролом Министарства културе и информисања.
Отмице цркава УПЦ у корист ПЦУ, па и уз употребу насиља, које су, у ствари, јуришничке, трају већ неколико година, а држава на њих никако не одговара, већ изгледа да их охрабрује.
У децембру 2022. године игуману манастира, митрополиту вишгородском и чернобилском Павлу (Петру Дмитровичу Лебеду), без судског решења, кршећи Устав Украјине, изречене су личне санкције. Забрањено му је коришћење било какве имовине и да обавља низ других радњи, што га практично онемогућава да ефикасно обавља своју службу игумана.
Уз то, против митрополита Павла је покренут кривични поступак број 22021000000000185 од 8. јуна 2021. године због наводног извршења кривичних дела из дела 3. члана 436-2 Кривичног законика Украјине (оправдање оружане агресије Руске Федерације на Украјину) и дела 2. члана 161 Кривичног законика Украјине (подстицање верског непријатељства). Предмет број 757/47508/23-к о његовом привођењу кривичној одговорности тренутно води Печерски окружни суд Кијева.
И поред непостојања основане сумње за кривично дело, митрополиту Павлу су у преткривичном поступку изречене мере забране: даноноћни кућни притвор (од 1. априла 2023. до 14. јула 2023.), притвор (од 14. јула 2023. до 7. августа 2023.) и кауција. Тренутно је митрополит Павле у обавези да не напушта насеље у коме живи (село Воронкев, Кијевска област).
Истовремено, слични извештаји УПЦ и манастира, поднети у вези са многобројним чињеницама очигледних намерних радњи припадника ПЦУ, тзв. „активиста ПЦУ“, и државних и јавних личности у циљу изазивања стварног непријатељства и мржње, понижавања националне части и достојанства и вређања осећања грађана према верским убеђењима, као и чињенице мучења људи и чињења насилних радњи, остају без одговора и не истражују их органи за провођење закона Украјине. Такве пријаве често нису ни уписане у Јединствени регистар преткривичних истрага.
Горенаведеним Указом бр. 820/2022 од 1. децембра 2022. Председник Украјине је такође покренуо такозвано „верски испитивање“ (методологија која није предвиђена ни у једном законском акту Украјине) у вези са УПЦ. Очекивано, УПЦ је без икаквих основа препозната као повезана са Московском патријаршијом и под њеном контролом. Резултати овог испитивања тренутно се оспоравају на суду.
Наведене радње државе Украјине су у супротности са низом пресуда Европског суда за људска права (у даљем тексту: ЕКЉП) о недопустивости мешања државе у активности Цркве и недопустивости прогона верских организације и дискриминација неких верских организација у односу на друге (Les témoins de Jéhovah de Moscou v. Russia; Centre biblique de la république de Tchouvachie v. Russia, § 54; Leela Förderkreis e. V. et al. v. Germany, § 84; Sviato-Mykhaïlivska Parafiya v. Ukraine, § 150; Lautsi et al. v. Italy [GC], § 60; Église métropolitaine de Bessarabie et al. v. Moldova, § 117; Vergos vs. Greece, § 34, and other cases).
Док изјављује своју жељу да се придружи Европској унији, Украјина не поштује чак ни основне принципе владавине права и не спроводи пресуде Европског суда за људска права, које су извор права у Украјини.
Одбијање државе Украјине да продужи уговорне односе за коришћење Лавре и превремени раскид Уговора у покушају исељења монаха манастира представља кршење горе наведених одлука ЕКЉП, јер Манастир је власник Лавре и има право „легитимног очекивања“ да ће уговори о коришћењу имовине бити продужени као саставни део права својине – док се не реши питање реституције овог објекта и његовог враћања манастиру.
Тренутно је у току судски поступак за оспоравање противправног исељења манастира из Лавре, судске одлуке нису правоснажне, а разматрање жалби на њих је у току.
На основу наведеног, у вези са многим повредама права на слободу савести и вероисповести у Украјини и дискриминаторском политиком према верницима Украјинске православне цркве, Светоуспенска Кијевопечерска лавра (мушки манастир) Украјинске православне цркве донела је одлуку:
1. Објавити ову изјаву као оповргавање информација које су пружила министарства и агенције Украјине 22. јануара 2024. године, а које су достављене специјалним известиоцима УН као одговор на њихово саопштење за јавност АЛ УКР 1/23.
2. Специјалном известиоцу УН за слободу савести и вероисповести, Специјалном известиоцу УН за питања мањина и Специјалном известиоцу УН за права на слободу мирног окупљања и удруживања скренути пажњу на положај Светоуспенске Кијевопечерске лавре (мушки манастир) Украјинске православне цркве у вези са нетачним и дискриминаторним информацијама које достављају министарства и агенције Украјине.
3. Апеловати међународним организацијама за људска права, као што су и Удружење за људска права Црква против ксенофобије и верске дискриминације и невладина организација Јавно заступништво, са иницијативом за организовање информативне кампање и судских поступака за заштиту права житеља и верника Светоуспенске Кијевопечерска лавре (мушки манастир) Украјинске православне цркве на међународном нивоу, с обзиром на многе чињенице испољавања мржње и систематског прогона архијереја и верника УПЦ и неефикасности истраге од стране система за спровођење закона Украјине на пријаве које су свештенослужитељи и верници Светоуспенске Кијевопечерске лавре (мушког манастира) Украјинске православне цркве поднели о преступима почињеним против њих.
За наш портал са енгелског превела Сања Симић Де Граф
Извор: Оrthochristian.com
