У организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и БиХ и Педагошког завода Републике Српске, 24. фебруара 2024. године, у Културном центру Источно Ново Сарајево, одржано је стручно савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке, који наставу изводе у средњим школама.
На самом почетку семинара, обратио се у домаћинском и организационом духу, ђакон митрополита дабробосанског Хризостома, а као члан Катихетског одбора Вукота Вишњевац и најавио предаваче прве сесије, замоливши као модератор овог дијела семинара за отворене дискусије.
Присутним предавачима и вјероучитељима прво се обратио Његово Високопреосвештенство митрополит дабробосански Г. Хризостом, предсједник Катихетског одбора и домаћин овогодишњег семинара. Са радошћу пастирског духа отворио је савјетовање, професорима у свештеничком чину, цивилима – вјероучитељима, вјероучитељицама, пожелио благослов и истрајност у овом „божанском призиву“ да надахњујући једне са другима, образујемо и изградимо још више свој лик педагога – Христовог проповједника, да зрачимо и дјеламо, међу дјецом повјереном, као и колегама професорима у зборницама, пратећи вријеме и потребе у којем наша дјеца живе и одрастају .
Прво излагање припало је професору протојереју–ставрофору др Владимиру Ступару, који је говорио на тему: „Педагошки–васпитни карактер професора Православне вјеронауке“, тј. о теми лика и личности православног вјероучитеља, његовог личног додатног образовања и напредовања у вјери. Прихватање своје несавршености и непрекидног подвига према своме призиву и звању Искрена љубав Божија у срцу вјероучитеља, украшава лик вјероучитеља и даје му предност, да знањем теолошким, образовним дјелује на дјецу и благодатним даровима, тиме постајући вјероучитељ и свједок Бога дјеци и ван учионице.
Сљедеће обраћање припало је директору РПЗ, госпођи Слађани Танасић, а тема је: „Брига о адолосцентима –заједничка одговорност и обавеза професора и ученика“. Она је истакла кризу идентитета данашње омладине, њиховог проналаска себе, наглог сазријевања, физичког, али не и психичког. У брзини времена, технолошке зависности или преоптерећености, родитељског радничког статуса, недостаје вријеме да пазимо на нашу дјецу. Наставник, којем је стало до ђака, постаје омиљен професор. Дјеца, у овом периоду сазријевајући преиспитују све, тражећи свој прави ауторитет.
Цитирајући закон Републике Српске о образовању члан 2. Став 1.: „ Да је васпитање и образовање дјелатност од општег друштвеног интереса“ директорица РПЗ, истакла важност одговорности цјелокупног друштва, свих институција, од медија, за сазријевање и подизање наше дјеце. Она је још истакла и препоручила да нам недостаје разумијевања и пажње у школама, да свој позив родитељски пазимо и водимо, посебно велико залагање и пажња према дјеци очекује се од вјероучитеља.
У другом дијелу семинара, обратио се професор др Димитрије Ћеранић, који је говорећи на тему: „Комуникација професора и ученика и њена снага“ поставио јасне знаке комуникације, саобраћања, износећи веома упечатљиво и бесједничи даровито, системе вриједности нашег вјероучитеља и наше дјеце. Ослањајући се на етимологију многих наших црквено-просвјетних ријечи и значења у суштинском, православном, васпитном смислу. Професор је изнио суштину важности васпитања дјеце као цјелокупног васпитања, умног, физичког и душевног. Резимирао је суштину дужности на часу према дјеци, тумачећи сваку тачку: чување, подизање, васпитање, образовање, подсјећајући вјероучитеље на вриједности које ђаци цијене: искреност, праведност, љубав.
Из искуства породичног правника, али и личног опита вјере изнио је низ корисних примјера библијских вриједности и наших српских традиционалних обичаја, који могу бити од користи у предавању вјеронауке.
Послије се обратила професорица др Биљана Сладоје Бошњак предавањем на тему: „Васпитна снага образовања“, истакнувши кроз презентацију, да је васпитање и идеал личности, што друштво тражи. Комплексност образовања и васпитања, од породице, друштва. Настава је процес гдје се налази и васпитање и образовање, интелектуална или материјална сфера, а да је образовање ужи појам од васпитања. Правећи разлике кроз васпитне вриједности других држава, као и стандарног учења педагошког предавања о васпитању, указала је част, васпитном систему вјеронауке, који даје „светост“ васпитању, образовању и снагу која све то држи цјеловито истинито у личности предавача и ђака.
Панел дискусију на тему: „Искуство и свједочење професора Православне вјеронауке“ водио је модератор протопрезвитер Зоран Миловац, са својим учесницима: Предраг Вујић (Епархија бихаћко–петровачка), Дејан Крагуљ (Епархија бањалучка), ђакон Славиша Тубин (Зворничко-тузланска епархија), ђакон Срђан Новаковић (Дабробосанска митрополија) и вјероучитељица Ивана Хрњез (Захумско-херцеговачка и приморска епархија).
Чуло се доста искрених и зрелих ставова свих учесника, кроз дискусију на ову тему. Препоруке вјероучитељима и завршну ријеч дао је др Славољуб Лукић, инспектор и просвјетни савјетник за Православну вјеронауку у РПЗ РС.
Свако предавање праћено је дискусијом, у којој су учествовали вјероучитељи. Након предавања за све присутне учеснике припремљена је заједничка трпеза љубави у парохијској сали храма Светог великомученика Георгија у Миљевићима-Источно Сарајево.
