Ако буде покајања биће и препорода а самим тиме биће и пожртвовања за ближње. Чим се истински кајемо свим својим бићем читав свет грлимо и свим се људима радујемо. Покајањем нам се отварају двери човекољубља Божијег које нас надахњује да се за читаву васиону молимо.
Бити покајник значи бити доживотни ходочасник љубави према Богу и човеку и свему што дише. Само они који се истински кају у дубини своје душе са Богом непрестано разговарају. А што је друго "молитва" до разговор покајника са Богом који иште милости за све људе од памтивека рођене и на крају за њега самог. "Покајте се јер се приближило Царство небеско " речи Господа нашег Исуса Христа увек су актуелне у сваком поколењу па и у овом нашем. Покајмо се драга браћо и сестре, да би се заиста обновио род људски кроз сузе покајања које отварају двери Раја.
Док је покајања има и наде за овај род људски јер само покајањем се подиже човек из тамних дубина греха, смрти и ђавола. "О покајање, најлепши даре Богом даровани без тебе род би људски још увек у тами безнађа лутао." Сва лепота покајања истиче се на лицу покајника после Свете Тајне Исповести којом Бог прима наше покајање и брише све грехе мислима, речима и делима учињене.
Драга браћо и сестре, ако заиста желимо да променимо овај свет на боље постанимо доживотни покајници чија ће победоносни барјак бити Крст Часни. Нека је свима благословен почетак Посног Триода који нас путем покајничких стихира постепено уводи у тајну покајања и њоме до радости Васкрсења Христовог.
Архимандрит Евсевије (Меанџија)
