Његово Блаженство патријарх Данило је, на почетку Триода, са олтара историјске капеле Патријаршијског двора, позвао да се угледамо на фарисејску праксу чињења добрих дела, а понизности и смиравању од цариника да бисмо угодили Богу.
Триод почиње
Његово Блаженство патријарх Данило је истакао да су православни верници ушли у интензивно време припреме, „време кајања, време духовне припреме, успињања ка васкрсењу. Најпре ка васкрсењу душе од смрти узроковане грехом, а затим ка Васкрсењу као Светој Пасхи.
„Триод је време интензивне духовне припреме, јер прве четири припремне недеље упућују на то да су током овог периода ова четири главна дела: смирена молитва, искрено покајање, великодушна милостиња и пост или уздржање.
„Ова четири дела су испреплетена“, рекао је Патријарх 25. фебруара.
„Она су стално присутна у овом периоду, а Црква је одредила да нас ове припремне недеље навикну на све Великопосно време, у томе што ова четири велика дела значе продуховљење душе и тела. Све време овог периода више се молимо, интензивније се кајемо, чешће се причешћујемо, дајемо милостињу и уздржавамо се од хране и греха.” „Ово време поста је духовна школа“, додао је Његово Блаженство.
Цариник и фарисеј
„Стога, прва недеља Триода ставља пред нас смерну молитву грешног цариника насупрот гордој и самопохвалној молитви фарисеја, који је себе сматрао праведним човеком и благодарио Богу што није као други.
Патријарх румунски сматра да је изузетно важно што јеванђељско зачало прве недеље Триода описује духовна стања и различите пројаве двеју личности у причи с тако малим бројем речи:
„Фарисеј за време молитве стоји усправно, надмено, смело и моли се умом, односно без речи, моли се у мислима и за себе. Фарисеј претвара задовољство Богом у самозадовољство. Он не захваљује Богу што му је помогао да чини добра дела, већ Му захваљује што је имао прилику да се пореди са другима које осуђује и презире. Дакле, он је човек који се формално моли, а заправо током молитве хвали себе, а не Бога.“
„С друге стране, на извесној удаљености цариник није хтео ни да подигне очи к небу, него се у знак смирења и туговања ударао у прса, говорећи: Боже, буди милостив мени грешном! Казао је само да је Божја милост једина која му може опростити грехе и спасти га. Он не говори које је грехе починио, ништа о себи, већ једино у потпуној понизности проси милост Божју.
„Зато Спаситељ каже да је цариник отишао кући својој оправданији од фарисеја“, приметио је Његово Блаженство патријарх Данило.
„Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се,” закључак је приче. „Ово се може превести на следећи начин: Ко себе узвисује, биће понижен, а Бог ће узвисити онога ко се сам понизује“, рекао је патријарх Данило.
Синтеза до спасења
„Данашње Јеванђеље не жели да каже да Господ Христос више воли грешног, али понизног цариника, а да одбацује врлинског, али гордог фарисеја“, приметио је Његово Блаженство, него„жели да покаже да је смиреност већа од добрих дела“.
Парафразирајући химну са јутрење прве недеље Триода, патријарх Данило је подстакао: „Чинимо добра дела и негујмо смирење. Научимо се добрим делима од фарисеја, а понизности од цариника, и спајајући добра дела са смирењем, на крају ћемо угодити Богу.”
„Ова синтеза између добрих дела и понизности јесте учење које нам показује прави пут ка спасењу.
Понизност наспрам добрих дела
„Понизност је боља од доброг дела ако је добро дело праћено гордошћу, самохвалисањем, осуђивањем и презирањем других“, рекао је патријарх Данило. „Зашто? Када човек који чини добра дела ,осуђује друге и хвали себе, само је самољубље у његовој души. А пошто у њој нема понизне молитве, Божјој милостивој љубави више нема места.”
„Када се човек моли у смирењу, његова молитва доноси благодат смерне и милосрдне љубави Христове“, истакао је Његово Блаженство.
Патријарх румунски је рекао да је смерна молитва „први корак духовних подвига током Великог поста“, и да преко ње човек „почиње да се лечи од рана нанетих гресима и страстима, да се диже из пада“.
Метаније су илустрација ове чињенице. Оне показују „да се човек клања челом до земље кад увиђа да су његови греси често страсне склоности ка земаљским стварима, а кад се подиже, значи да се подиже покајањем, исповедањем и евхаристијским заједништвом, што је плод благодати Христове у људској души.”
За наш портал са енгелског превела Сања Симић Де Граф
Извор: Вasilica.ro
