Настављајући серију „географских“ интервјуа по земљама Латинске Америке, одлучили смо да свратимо у Перу. Јеромонах Инокентије (Карпов), настојатељ парохије Свете Матроне Московске у Лими, престоници Перуа, клирик Епархије аргентинско-јужноамеричке Московске патријаршије, говори о томе по чему се народ џунгле разликује од народа планина, како је руска парохија постала антиохијска и шта је за верника главни изазов времена.
—Оче, Инокентије, како сте пришли вери?
— У веру сам ушао свесним избором. Одрастао сам у свештеничкој породици, мада мој отац никада није инсистирао на томе шта треба да будем. Наравно, атмосфера у породици је благотворно утицала на формирање моје личности, али је ипак била моја лична одлука да служим Богу, Цркви и људима.
—Али да ли је пример Вашег оца утицао на Вашу одлуку?
— Видите, ја сам убеђен да сваки човек треба да буде тамо где му је Господ одредио да живи, па не прихватам таква поређења: „Где је боље, а где горе; ко је бољи, а ко гори.”
— Како сте завршили у Перуу?
—У Перу сам дошао по благослову Његове Светости патријарха московског и све Русије Кирила.
— Какви су били Ваши први утисци о земљи? Да ли сте доживели културни шок?
— Да, наравно, у почетку ми је све било ново, а посебно локални менталитет, који је сушта супротност нашем.
— Да ли Вам се свиђа овде у Перуу? Да ли сте икада имали жељу да се вратите у Отаџбину?
— На то да ли ми се свиђа у Перуу одговорићу искрено: Да, свиђа ми се. Немам жељу да напустим Перу и да се вратим у Русију, пошто је моје послушање да живим и служим овде. Наравно, моја Отаџбина је увек у мом срцу.
— Причајте нам о животу у Перуу: његовим људима, атмосфери, предностима и манама. Изложите нам детаљнију слику како то изгледа очима Руса.
—Живот у овој земљи је веома разнолик, јер постоји мешавина различитих култура — на пример, шпанске и аутохтоне. Јасно је видљива и разлика у локалним народима. Људи из џунгле и људи са планина су веома различити.
Треба додати да је Перу мултиетничка земља, за разлику од Аргентине или Чилеа. Историјски гледано, Лима је веома древни град: цивилизација је овде постојала много пре доласка Шпанаца. Перу је земља верских, економских и друштвених супротности.
—Када се Православље појавило у Перуу?
—Православље се у овој земљи појавило пре неколико деценија. Педесетих година прошлог века основана је прва руска православна општина и подигнута православна црква. Али временом се етнички састав парохије променио. Тада је црква била под јурисдикцијом Антиохијске патријаршије.
— А сада да пређемо на Вашу парохију. Реците нам о њеној историји. Како се родила идеја о изградњи цркве овде и ко ју је покренуо?
—Наша парохија још увек нема своју цркву због високих цена земљишта и изградње. Тренутно наша заједница изнајмљује зграду од Римокатоличке цркве. Парохија је основана 2010. године трудом парохијана који већ дуги низ година живе у Перуу. Године 2011. заједница је прешла у састав Руске православне цркве Московске патријаршије.
—Да ли је заједница данас велика? Да ли је чине Руси или има и представника других етничких група?
—Наша заједница се састоји од парохијана који говоре руски и шпански. Што се тиче бројки, тешко је рећи детаљно: једни напуштају Перу, а други долазе. Имамо двадесетак сталних чланова заједнице. Али, понављам, број људи који посећују наша богослужења стално варира у зависности од њихових животних околности.
— Можете ли нам дати најупечатљивији пример преласка неког мештана у Православље?
— Био је један пример за памћење. Осим оних који говоре руски, у нашем хору има и Перуанаца који не знају руско појање. Наш хоровођа их учи да певају, а речи богослужења читају у латиничној транскрипцији. Сви перуански певачи су студенти Конзерваторијума. Неки се спремају да пређу у Православље. Један наш певач, Перуанац католик, у оквиру школовања послат је у Русију, у Петроград, где је пригрлио Православље. Ушао је у цркву у којој је свештеник говорио енглески и дуго разговарао с њим. Према његовим речима, сасвим је неочекивано прешао у Православље, мада је то била његова свесна одлука.
—Постоје ли неке изразите карактеристике у Вашем парохијском животу? На ком језику богослужите?
—Наравно, богослужимо углавном на црквенословенском, а повремено и на шпанском.
—Да ли су парохијани укључени у живот заједнице?
— Свакако, имамо неколико активних парохијана који `много помажу парохији. Парохијски савет и Парохијска скупштина раде у складу са Уставом РПЦ МП.
— Да ли водите неке образовне, добротворне или друштвене пројекте?
— Као старешина парохије, члан сам Координационог савета организација руских сународника у Перуу, а наша парохија заједно са Саветом организује дечје изложбе, добротворне концерте и друге манифестације. Такође блиско сарађујемо са Руским домом (културни центар). Подржавамо и дом за децу оболелу од рака.
—Да ли успевате (ако је потребно) да контактирате са неправославним хришћанима и представницима других вероисповести?
— Сарађујемо са Римокатоличком црквом. Не треба заборавити да смо на њиховој територији. Преко деведесет пет посто становника у Перуу су католици. Међутим, са представницима других вероисповести немамо контакте.
—Која озбиљна духовна питања парохијана као пастир сусрећете у својој служби?
— Понекад ми парохијани постављају веома сложена питања на која је тешко одмах одговорити. У овом случају се руководим Светим писмом и Светим предањем. И, наравно, обраћам се свом духовном оцу — он живи и служи у Русији, и стално смо у контакту. Осим тога, сваки свештеник треба да схвати да постоји епархијски владика, без чијег благослова се у епархији ништа не ради у духовним, богословским и административним стварима.
— Шта сматрате изазовом нашег времена за православне хришћане? А конкретно у Перуу?
—Изазов нашег времена за савременог православног хришћанина... По мом личном мишљењу, најважније је да у свом времену живимо онако како нас Црква учи. Ово се односи и на литургијски и на духовни живот. Нажалост, последњих година смо сведоци неких новотарија у Цркви, али је неопходно сачувати и вредновати оно што је Црква пронела кроз векове и опрала мученичком крвљу.
—На крају, поставићу наше традиционално питање: Које речи из Светог писма Вас посебно надахњују и подржавају у тешким тренуцима Вашег живота?
—Утеху налазим у речима из књиге пророка Исаије у Старом завету: “Јер Ја, Господ Бог твој, држим те за десницу и кажем ти: Не бој се; Ја ћу ти помагати” (Ис. 41,13).
Са јеромонахом Инокентијем (Карповом)
разговарао Владимир Басенков
За наш портал превод са енгелског приредио:
протођакон Радомир Ракић,
сарадник информативно-катихетског портала "Ризница"
Извор: Оrthochristian.com
