Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у Недјељу праштања, 17. марта, служиo jе Свету архијерејску литургију у Цркви Светог Василија Острошког на Јабуци код Матешева, као и четрдесетодневни помен ктитору овога храма Бориславу Бору Вујисићу.
По одслуженом парастосу, Високопреосвећени Владика се обратио присутнима ријечима хришћанске утјехе, истакавши да овај помен почившем Бору вршимо са надом на васкрсење и живот вјечни.
“Јер као што започињемо овај Часни пост, сјутра од Чистог понедјељка, припремајући се за празник Васкрсења Христовога, чистећи своје душе и тијела да бисмо их учинили што пријемчивијим за Божију милост и благодат и да бисмо се удостојили поклонити се крсту Христовоме и дочекати Његова свијетло и преславно васкрсење, тако и кад чинимо помен онима који одлазе из овога живота у нови живот, ми их испраћамо са тугом као на Велики петак и учествујемо у жалости породице. Али имамо наду васкрсења јер Христово васкрсење је и наше васкрсење”, поручио је Митрополит Јоаникије.
Поучивши сабране да нас је Христос својим васкрсењем учинио учесницима Свога васкрсења, Његове побједе над смрћу и Његове вјечне славе и Царства Његовога вјечнога, казао је да се сваки хришћанин, крштен у име Оца и Сина и Светога Духа, сјединио на самоме крштењу са крстом Христовим и постао учесник Његовога васкрсења и живи у знаку крста и васкрсења.
“Христово дјело се упечаћује у животу свакога хришћанина па када страдамо у овоме животу, а у овоме свијету је немогуће избјећи страдања, онда се поистовјећујемо са Христом распетим и Његов крст нас кријепи да не посустанемо у вријеме страдања. Али исто тако и сваки успјех у животу, свака истинска радост, има нешто од славе васкрсења Христовога. Тако је и Боро Вујисић, будући да је имао тешко дјетињство, ратне године, губици у породици и све остало, али га је Бог штитио и миловао, кријепио и дао му снаге да увијек иде напријед и побјеђује све препреке и искушења и да се радује животу, хвала Богу успио у животу”, казао је Митрополит Јоаникије подсјетивши се на живот почившег Борислава који је био истакнута друштвена личност.
Говорећи о животу Борислава Вујисића посебно је истакао да је створио лијепу породицу и потомство и да је поживио један пуни и лијепи живот те да је и поред тога што је провео већи дио свог живота у богоборном систему, добар дио од онога што је у животу зарадио дао да у славу Божију подигне Цркву Светоме Василију Острошкоме.
“Имао је Боро сигурно и личних разлога, породичних, да подигне ову дивну цркву за покој душа својих предака, али је њему Бог у срце дао ту добру намјеру да је посвети Светоме Василију Острошкоме коме је цијелога живота, очигледно, био вјеран и задржао љубав према вјери и својој Цркви, према традиционалним духовним вриједностима које је носио у својој души и наслиједио од својих предака. И томе, свему најљепшем што је носио у својој души, нашао је најљепши израз кроз ово своје дјело – да подигне ову светињу овдје у овим горама, да украси ово дивно мјесто. И то је чинио са љубављу и великим жаром, не штедећи, и на такав начин градећи ову цркву припремао се и за своју кончину.”
Високопреосвећени Митрополит је даље нагласио да нас је Боро понајвише задужио својом љубављу и добротом и да је био неко кога је било лијепо срести, човјек добар као добар дан у години, широкога срца, отворен, интелигентан и образован, добре нарави и расположења које је увек ширио око себе:
“То је једно велико душевно богатство које је он запечатио овим својим дјелом, подижући овај свети храм. Увјерени смо да је овај свети храм велики благослов и њему на спасење његове душе и његове супруге, али да је подигнут и на здравље његове породице и потомства.”
Осврнувши се двадесетогодишњицу Мартовског погрома на Косову и Метохији када је неколико хиљада православних Срба протјерано са вјековних огњишта, а њихова имовина уништена, више од 30 светиња попаљено, међу њима Богородица Љевишка, манастир Девич, као и Призренска богословија, Митрополит Јоаникије је подсјетио да је све разорено на очиглед цијелога свијета који је тобож дошао на КиМ да успостави мир и указао на лицемјерство доброг дјела међународне заједнице.
“Поред Њемаца, који су чували Призрен, спаљен је цио српски Призрен и Богородица Љевишка, поред Француза, мислили смо да смо били и остали пријатељи, спаљен је манастир Девич, прстом нијесу мрднули. Ето, таква је свјетска правда”, истакао је Владика и додао:
“Знамо да је наш Боро носио Косово и Метохију у своме срцу. Био је Његошев Црногорац и прави Србин, био је човјек на путу својих предака. Наравно знао је и шта је свјетска правда и лицемерје и шта су гаранције овога свијета па се ухватио за онога који једино може да гарантује и у коме је истина и правда и љубав вјечна. Ухватио се за скут Господњи и у славу Његову подигао овај храм. Нека Бог упокоји његову душу у животворноме своме наручју Божанскоме, а његовој породици нека да утјеху због овога растанка. Боро је испунио дане свога живота на земљи па је прешао у наручје Божије, а породицу нека Бог благослови, нека обдари здрављем и напретком и сваком срећом и нека иду путем Боровим, нека имају ту ведрину душе и отвореност срца и љубав према ближњима као што је Боро имао, и доброту, па ће их Бог увијек миловати као што је и њега миловао.”.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је на крају свог обраћања пожелио свима срећан почетак Великог поста – Свете четрдесетнице, да у миру, срећи и међусобној љубави дочекају васкрсење Христово.
Новосаграђену Цркву Светог Василија Острошког у селу Јабука освештао је 4. септембра 2010. године блаженопочивши Митрополит Амфилохије.
Храм посвећен Острошком Чудотворцу, ктитор Борислав Боро Вујисић подигао је за покој душа Борових родитеља Радована и Маре. Његов отац Радован је један од више десетина хиљада страдалника за вјеру и отачаство пострадавших на крају Другог свјетског рата од братске руке у врлетима Босне, Хрватске и Словеније. Гроб покојног Радована у Словенији се не зна.
