Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, служио је данас, 8. марта 2024. године, Свету архијерејску Литургију у Пећкој Патријаршији уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и Епархије рашко-призренске.
Након Свете службе, Митрополит Јоаникије је у бесједи нагласио да је свима нама, без обзира на узраст, потребан добар примјер. ”Када говоримо о вјери, подвигу, о светим личностима које је Бог поставио као свјетила да нам показују пут, Свети Јован Крститељ је ненадмашни примјер сваком од нас”, рекао је, поменувши Светог Пророка Малахију, који је говорио и о Светом Јовану који се испунио Духа Светога још у утроби матере своје.
”Данас прослављамо прво и друго Обретење главе Светога Јована Крститеља. Дуга је повјест о томе како је одсјечена глава Светог Јована и како су касније Иродијада и њена кћер хтјеле да оскрнаве његову главу, али нису успјеле, те како је побожна жена са двора Иродовог, звана Јована, ту Свету главу сакрила и сахранила”, рекао је Митрополит и додао како се касније глава открила једном монаху, те је пренесена у Сирију па одатле ношена на друга мјеста и стигла до Понта гдје је трећи пут обретена.
Владика је рекао да овај празник скоро увијек пада у вријеме поста, а понекад и прије почетка поста, а он нам истиче примјер Светог Јована Крститеља, да започнемо овај Свети пост по угледу на њега, јер је он постом и молитвом достигао анђелски начин живота. ”Он није био само велики испосник, већ и велики духоносац. Његове мисли су биле префињене, његова осјећања просвјетљена, њега је пустиња одгајила и његову душу усавршила и она је процвјетала као крин и замирисала божанским врлинама и благодаћу, те је он у својој тридесетој години изишао да проповиједа долазак Христов и да приправља Господу народ”, истакао је Владика и додао да је та проповијед била чудесна и обраћала је многе људе, препорађала савјести, будила грешнике, он није учинио ниједно чудо, али све што је за Христа говорио, истинито је, учинио је безброј чудеса, јер обратити једнога грешника и једнога невјерника вратити на пут вјере, то су највећа и најзначајнија чуда.
”То је веће од исцјељења, јер здравље је пролазно и не може бити претежније од спасења душе. Дужине дана нашег живота на земљи не могу бити претежније од угађања Господу, тако да је он учинио и чини премнога чудеса”, нагласио је Владика, додавши да се свети Јован толико усавршио у посту и молитви, да је препознао Христа и цијело Његово дјело чим Га је видио, рекавши: ”Гле, Јагње Божије, које долази да узме на себе гријехе свијета”, те тиме указао на Христову смрт и жртву. ”Он се толико био уподобио Христу, да га је Господ удостојио и да Га крсти у Јордану, а то је врхунац његове службе, али се понајвише уподобио Христу својим праведничком смрћу, јер његова невина смрт, његова смрт која је била резултат и демонске и људске завјере, указивала је на смрт Христову, с тим што Јованова смрт указује, а Христова смрт је живоносна”, рекао је Митрополит.
”Ево нам великог укрјепљења пред Часни пост, овај велики празник нека свима буде на радост, укрјепљење, на оснажење да смјело закорачимо на пучину спасоносног поста који долази”, рекао је и додао да, иако пост још није започео у физичком смислу, у духовном смислу ријечи јесте, јер су ово припремне недеље, када припремамо своје душе за пост. ”Кроз овај пост нас Црква подсјећа да постимо и да научимо да постимо духовни пост, а то је да постимо од злобе, пакости, од свађа, препирки, од злопамћења, од свих страсти и свега онога што прља наш ум, срца и наша осјећања и онога што ремети наше односе и што нас раздваја. Врлине нас приближавају Богу и једне другима, а гријеси нас одвајају и од Бога и од наших ближњих”, нагласио је Владика и пожелио да што више љубимо и Бога и ближње, јер Божија љубав уклања препреку између нас и наших ближњих, те зато на почетку поста тражимо опроштај, а то је велика снага и велики замах за почетак подвига.
Митрополит Јоаникије је пренио благослов и поздрав Његове Светости Патријарха српског Порфирија, те нагласио да је велика радост за цио српски народ када видимо да Патријарх долази у своје сједиште и када се монаштво, свештенство и вјерни народ око њега окупља. ”Видимо светост и свјетлост наших светиња на КиМ и њихову чудесну моћ. Видимо да је наше вјековно огњиште Косова и Метохије, огњиште цијелог српског рода, распаљено и да нас све грије својом благодаћу, свјетлошћу, својим живоносним милинама”, рекао је Митрополит у Пећкој Патријаршији и додао да своје бриге, патње, сумње и све оно што не можемо сами да поднесемо, препустимо Богу, а он ће помоћи, просвијетлити наше путеве, сабрати нас, укријепити, објединити и дати нам снаге да одржимо своје светиње, огњишта, своју отаџбину и наше народно јединство.
