Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, у Недељу о Страшном суду - Месопусну,10. марта, свету архијерејску Литургију у модричком насељу Добриња.
Овом приликом Преосвећени владика је освештао фрескопис у храму посвећеном светом великомученику Пантелејмону.
Храм је у великој мјери заједно са вјерним народом украсио, доскорашњи старјешина храма свештеник Синиша Лазић, а завршио га је садашњи старјешина Стаменко Станковић. Градњу храма је 2004. године започео сада умировљени парох модрички, прото Богдан Тодић.
Његовом Преосвештенству данас су саслуживали: протојереј-ставрофор Перо Танацковић, парох у модричком насељу Вишњик; протојереј Ненад Тојић, архијерејски намјесник модричко-градачачки и парох шамачки; протојереј Никола Горановић, парох гаревачки; протонамјесник Синиша Лазић, парох модрички и протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, епархијски ђакони.
У току свете Литургије на мјесту на којем то канони и прописују, вјероучитељ Драган Пебић из модричког Новог Насеља - Гаревац је руком Преосвећеног владике Фотија рукоположен у свештени чин ђакона.
Након што је прочитана заамвона молитва, епископ Фотије је освештао завршени фрескопис у храму.
По завршетку чина освећења епископ Фотије се обратио вјерном народу богонадахнутом бесједом, а новорукоположеном ђакону Драгану честитао свештени чин ђакона рекавши да је рукоположење увијек радостан дан за Цркву јер добија новог члана клира који ће заједно са свештеницима да се учи ономе што је најважније за младе свештенике, а то је богослужење.
Нека је благословен данашњи дан и наше данашње сабрање на светој Литургији. Честитамо нашем оцу Драгану чин ђакона, да буде са нама овде заједно, да се придружи нашој јерархији овде у епархији и да се учи оном што је најважније за младе људе, богослове, а то је свето богослужење.
Данас смо чули, драга браћо и сестре, како нас Црква на богомудри начин припрема за Велики и Часни пост, богомислијем, удубљивањем у тајне и учење Цркве. Сећате се да смо недавно чули Причу о царинику и фарисеју у Јерусалимском храму. Тиме нас је Црква поучавала да будемо смерни у храму и да видимо свој грех, а не грех ближњега и да се бусамо у прса и говоримо – 'Боже милостив буди мени грешном', као што је цариник радио. Са друге стране имали смо и Причу о блудном сину кроз коју нам Црква говори да се сви вратимо Богу кроз покајање, кроз промену начина живота. Ако су сада у земљи греха, неверја, сагрешња, лажи и свих других лажних учења, ти људи треба да се врате Богу преко Православља.
У данашњем Јеванђељу смо чули да нас Црква подсећа на Суд Божији. Човек је биће велико, човек је биће боголико и значајно, човек је Икона Божија и велики потенцијали су му дани, да достигне обожење у Христу. Са друге стране, ми можемо да злоупотребимо ту слободу и те дарове и да то све на богопротивно окренемо, не дао Бог. Зато нас Црква подсећа и на нашу одговорност пред Богом и пред људима и да ћемо кад буде Други долазак Христов изићи на Суд Божији сви, и цареви и патријарси и председници држава и ту неће бити привилегија, него ће Бог судити по правди и по јеванђељу свом. Поделиће људе у две групе као што пастир дели јагањце од јаради, тако ће Бог поделити добре од злих људи и та подела ће бити вечна, вечно ће бити растављени добри и зли људи. Сад смо измешани, сад смо као на једној ливади гдје има и пшенице и корова и свакаквога другог биља. Плодног и неплодног, трња и цвећа и свашта. Тада ће Бог разделити све на оне који су се уподобили Јагњету, а то је Христос, оне који су у свом животу постали христолики и боголики људи и они ће наследити живот вечни. А зашто? Зато што Господ каже: Кад сам био гладан нахранили сте ме, кад сам био жедан напојили сте ме, кад сам био у затвору посетили сте ме, кад сам био у болници обишли сте ме, свако сте ми добро учинили кад је било могуће. А они питају: Када смо Господе ми то учинили? Кад сте учинили једном од ових најмањих људи, мени сте учинили. То значи да ће на Суду главни критеријум бити љубав наша. Према Богу и према ближњима. То ће главно мерило бити. Они са леве стране су покушали да се оправдају и да кажу: Кад смо ми тебе видели? Ми смо видели оног Петра, Марка, Јанка, то није Христос. Они желе да кажу да су видели Христа они би помогли, али нису хтели обичном човеку. Сматрали су да им он није ништа значајан. Нису гладне нахранили, нису гладне напојили, нису сиромашнима помогли, нису оне који су неправедно у затворима обишли итд. Просто, у свом практичном животу нису имали љубави према другоме. То је она слика гдје ће Бог христолике и боголике људе наградити животом вечним јер су се они борили са собом, обукли се у Христа и сведочили Христа својим животом и својим делима, проповеђу, учењем и тако даље. То је утеха онима који се боре и који се труде, да није узалуд њихов труд.
Данас празнујемо светог Порфирија Гаског. Диван светитељ из IV века. Најпре је живео у пустињи Египатског, па после у Јорданској пустињи у Светој Земљи. После 10 година подвига он је добио неку болест и пао је са ногу. Није могао да хода. Међутим, он је наставио да иде у цркву пужући, на лактовима и коленима, он је тако пузао и долазио у цркву. Једном му се Господ у сну јавио, са Крста сишао и дао му крст и рекао: Узми овај крст и чувај. Старац Порфирије се у том дијалогу исцелио, после је био потпуно здрав. После га је и Патријарх јерусалимски поставио да буде чувар цркве Крста Господњег. Ето, то су подвижници који су прихватили додатни крст кроз болест, такозвани Јововски крст, али Бог је исцелио старца и учинио га великим пастиром Цркве Христове. Овај рат у Гази, нажалост, довео је до тога да сруше и ту цркву старца Порфирија из 6. века, једина која је тамо била, али је и она срушена. Али подвиг старца Порфирија није срушен он је остао.
Дакле немојте мислити да је смрт крај, да је то тó и да ту све завршава, није тако. После смрти излазимо на Суд Божији и многи су разочарани што је тако. Коме они сад да полажу рачуне? Коме они да се правдају за свој живот? То је Бог браћо и сестре, онај који нас је створио и живот даровао. Који нас позива и призива у живот вечни. Али морамо знати да не можемо чинити безакоња разна без одговорности. Варају се многи силници овога света и века, који нити су се Бога бојали нити људи стидили. Зло чинили сиротињи, удовицама, народима, државама и коме све не, ни страха Божијег ни ничега. Али доћи ће правда Божија и долази. Свети апостол Павле каже да 'кад би сами себи судили не би на суд ни дошли' у смислу када би свако размислио како је провео један дан, када би то сагледали од јутра до мрака знали би да ли смо се тог дана спасили или нисмо. Да ли смо тога дана живели богоугодно, да ли смо тога дана чинили добра дела, молили се, постили, на Бога се угледали, богомислијем се бавили. Или смо ко зна како провели тај дан. Дакле, можемо да схватимо сами, за тај дан који смо сагледали, да ли бисмо се спасли или не. А критеријум ће бити Јеванђеље Христово. Учење Христово, то ће бити речи по којима ће свима бити суђено, од највише јерархије, па на доле. Црква ово није рекла да нас заплаши, нити се Суд помиње ради застрашивања, Бог је љубав браћо и сестре и по љубави жели да се сви спасемо. Него се помиње све ово да будемо одговорни. Према себи, према животу, према учењу Цркве, према обичајима, према свом Предању, према својој вери, то тражи Бог од нас и то тражи вера од нас, јер је то наш пут спасења. Ако идемо другим путем то је странпутица. То је као кад родитељ дету каже: Немој доле ићи, доле је амбис дете. Тако нас Бог упозорава да идемо путем живота, да бисмо задобили живот вечни, а други путеви не воде тамо него у амбис и у пропаст.
Дај Боже да сви духовно издржимо до поста, а у посту идемо као кроз пустињу што је Израиљ ишао 40 година, ми идемо 40 дана поста. Ту ће тек настати борбе, ту ће настати искушења, али Господ када је постио у пустињи показао нам је како треба да се боримо да бисмо победили.
Нека сте Богом благословени и да долазите у своје цркве, да слушате своје свештенике, да слушате своју Цркву, да деца иду на Православну веронауку и да буду добра и честита каква су била кроз историју, а не да по некој родној теорији не знају ни ко су ни шта су, ни ко су им родитељи и шта су они итд. Дакле, читаво једно погрешно учење Вавилонске куле. Ми не требамо да прихватамо то него да их васпитавате како су то наши стари Срби и радили, а то је да буду поштени и честити људи и добри домаћини.
Градоначелник Модриче г. Јовица Радуловић је молитвено учествовао са вјерним народим на богослужењу.
Етно група ''Дар'' је својим гласовима уљепшала данашње свето сабрање у Добрињи.
На крају сабрања црквена општина је уприличила трпезу љубави за све присутне.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
