У уторак, 12. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Пантелејмона у Станову.
- Молитва је чуварка чистоте тела и душе. Учитељи цркве кажу да приликом молитве треба имати смирење. Немао ли ту врлину, наша је молитва само на језику. Само се испуњава оно што је речено и ништа се не испуњава животом. Ако немамо смирења и скрушености онда може молитва да буде и погрешна. У молитви треба тражити да задобијемо царство Божје, а све ће нам се остало додати. Ја ако се сада молим да дођем на неки висок чин шта ја имам од тога. Молитва нас и чува од те дрскости, она нас чува да не узимамо оно што није наше. Ако човек у срцу не осећа да је грешан онда ни његова молитва неће бити она права молитва. Бог неће услишити ту нашу молитву. То се види из молитве митара и фарисеја, непрестано како се обојица моле али један је био услишен, онај који је имао смирења и овај који је говорио, „Боже милостиви буди мени грешноме“. За разлику од оног цариника који се није молио него се хвалио. Треба говорити Богу душо и срцем. Непрестана молитва се састоји у томе не да се молимо увек већ да стално Бога осећамо и да га осећамо у себи и пред собом. Да осећамо како Бог који је свезнајући, да Он гледа на сва дела и намере, на намере али гледа и на мисли наше. Молитва је, кажу Оци, вода жива којом душа гаси жеђ своју и она треба да буде садржај нашег живота - рекао је у беседи Епископ Јован.
Извор: Епархија шумадијска
