Доносимо десету епизоду серијала "Средњевековна баштина Немањића на тлу данашње Северне Македоније", у којој проф. др Јасмина Ћирић, доцент филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, говори о храму Светог Андреја Првозваног.
Манастир Светог Андреје „Андреаш“ се налази у кањону реке Треске југозападно од Скопља. Подигао га је 1389. године на својој баштини господин Андријаш, млађи син краља Вукашина (савладар 1365—1369, самостално 1369—1371) и брат Краљевића Марка (1371—1395), који је као обласни господар владао том облашћу. Према сачуваном натпису на унутрашњем зиду црква је осликана заслугом митрополита Јоана и Григорија монаха (живописца). Иако се кромност здања објашњава околностима да је настала у време османских освајања, чињеница да је реч о задужбини мањих димензија говори о ктитору и његовом положају будући да старији брат завршава већу задужбину (Марков манастир) а млађи цркву Св. Андреје. Црква се издваја по употреби опеке у горњим зонама, а одређени архитектонски елементи указују да је иста градитељска радионица била ангажована у Арковом манастиру и Андреашу. Живопис цркве је очуван у значајној мери и представља бисер сликарства друге половина 14. века. Имајући у виду да су за време Краљевине Југославије, истраживачи посебно били заинтересовани за испитивање ове цркве, а међу њима нарочито архитекта Жарко М. Татић, не треба да чуди податак да је 1924.године по жељи Краља Александра Карађорђевића Дворска или Краљевска капела Светог Андреја Првозваног на Дедињу саграђена као реплика ове српске задужбине Мрњавчевића код Скопља.
