На празник Светог Алексија човека Божјег у Храму Васкрсења Христовог принете су молитве за душу првог архипастира обновљене Епархије ваљевске, блажене успомене Владику Милутина, који се на данашњи дан 2020. преставио Господу.
Након Свете Литургије, којом је началствовао архимандрит Михаило (Биковић), старешина манастира Јовања, уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, свих архијерејских намесника и више епархијских свештенослужитеља, Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије одслужио је помен свом претходнику, заједно са браћом свештеницима и мноштвом верника, богомповереним му након земаљске кончине Владике Милутина
„Баћушка, ближи се време да идем Господу“, говорио је, иако ништа није указивало на то. Био је пун снаге, пун живота и воље. Али, не са тугом и страхом, већ са радошћу је говорио да се ваља спремати за онај свет, поделио је своје сећање на разговоре са Владиком Милутином архимандрит Михаило. Име Светог краља Милутина, највећег ктитора у Срба икада, Владика Милутин је носио трудољубиво градећи храмове у славу Божју, баш како је велики немањићки монарх чинио у своје доба. Својим проповедима градио је и богатио душе епархиота и, попут Светог Владике Николаја, реч Владике Милутина била је јасна и сваком разумљива.
Владика Милутин је умео да дође до сваког човека, до сваког срца и број људи који је овде присутан на четврту годину од његовог упокојења говори о томе колико је оставио трага у нашим срцима. Бли смо уплашени како ћемо без нашег Владике Милутина. Били смо се саживели са њим. Остали смо сироти… Али, Господ, Мајка Божја и сви свети се брину о свему. Доделили су нам Владику Исихија и осећамо се обогаћени и знамо да се Владика Милутин радује што смо добили таквог архијереја, који наставља да буде мајка и отац као што је био Владика Милутин- дирљиве су речи архимандрита Михаила, изговорене по благослову Владике Исихија у част, међу Ваљевцима вољеног духовног оца, чијим је путем он наставио служење Богу и бригу о вернима у овом крају.
Владика Милутин је уобличио ову епархију, када је настала деобом Шабачко- ваљевске епархије. Његово име је уткано у сам појам Ваљевске епархије. Исто тако и у овом велелпном храму свуда је његов печат и свуда можемо да видимо његову бригу, ревност и старање за благољепије, за прослављање Господа. Његово име је указивало на то, али и на милост коју је имао и будио у срцима свих који су били са њим- рекао је Владика Исихије и позвао верни народ да сви заједно узносе молитве за Владику Милутина, са вером да он стоји пред Господом и својим молитвама може да се обрати за заступништво. Када се молимо, да чинимо хришћанска дела љубави по узору на њега, уверени да то долази до његове блаженопочивше душе, поручио је Владика Исихије.
Владика Милутин је рођен 1949. у селу Мијачи код Ваљева. Монашки пут започео је са свега четрнаест година у манастиру Каона, чији ће касније бити игуман и градитељ велелепног комплекса који данас постоји. Од 2003. до 2006. године био је на челу Митрополије аустралијско- новозеландске, којом данас управља његов духовни син Епископ Силуан. Обнављањем Ваљевске епархије, изабран је за њеног првог архипастира и у њој је столовао до краја свог земног века. Упокојио се у Господу 30. марта 2020. у Клиничко- болничком центру „Драгиша Мишовић“ у Београду.
Извор: Епархија ваљевска
