Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије јутрос, у суботу последње припремне седмице за Велики и часни пост, 16. марта, када наша Света црква молитвено прославља Свете мученике Евтропија, Клеоника и Василиска, освештао је обновљени Храм Светог великомученика Георгија у Дражевини у Љешанској нахији, и у њој одслужио Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштво и молитвено учешће вјерног народа.
У архипастирској бесједи на крају Свете службе Божије, Митрополит Јоаникије је казао да је ово велики дан за Дражевину и за све који овдје живе и који су се потрудили око обнове овога светога храма, као и за цијелу православну васељену јер овај храм, који је некада блистао у својој пуној слави, па потом запустио и био понижен, никада није изгубио светост. Његови темељи су били свети и они су привукли добре људе, из овога али и из других мјеста, који су видјели своју могућност да учествују у обнови овога храма и тако добију благослов и за себе и своје спасење и за своје породице на многа љета.
“Ово је мјесто знаменито и његово знаменитост увећава и увеличава овај свети храм, тако је то било у прошлости, тако ће то бити, очигледно, и у будућности. Овдје ћете имати прилику да се, кад год зажелите, саберете на Свету службу Божију, да се Богу помолите, да се причестите Светим тајнама Христовим, да своју дјецу крштавате, младенце вјенчавате и свако добро овдје да примите од Бога који је показао милост, излио своју благодат на све оне који су се потрудили око обнове овога Светога храма”, бесједио је Владика Јоаникије.
Примјетио је да су обновитељи ове светиње имали велики мотив – задужили су их њихови преци, а нарочито чудесна историја Милоњића бана и његовога сина Андрије и свега онога што је Његош описао у “Горском вијенцу”.
“Ми смо данас на том знаменитом мјесту које је Његош очигледно добро познавао и не случајно унио у Горски вијенац. И све оно што је у њега унешено је знаменито и велико, и овај свети и велики дан показује да се Његош није узалуд сјетио овога мјеста, да га тако лијепо опише у Горском вијенцу”, истакао је Високопреосвећени, додавши да су људи, који су обнављали овај свети храм, хтјели да се одуже својим прецима и да су, упркос великом труду, то дјелимично учинили јер њима није било лако ни ову цркву градити, нити опстајати у овоме мјесту.
Посебно је нагласио да ово мјесто није богато у неком земаљском смислу, али је богато честитошћу, добротом, јунаштвом и сваком врлином те да је то оно богатство које не пропада, док све земаљско полако вене и одлази:
“Али оно што је духовно, оно што је Божије и Божанско, оно увијек има своје дејство, тако је и овај свети храм привукао вас и сабрао око својих светих темеља и објединио.”
На крају је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије заблагодарио свима који су учествовали у обнови овога светога храма, истичући да се овом обновљењу радују и многе душе на небесима:
“Радују се душе Милоњића бана и сина му Андрије и душе свих ваших предака који су вјеру чували, честитост и поштење његовали и братску слогу и љубав око овога светога храма утврђивали. Нека Бог благослови породицу Милоњић и све оне који су овдје дали свој прилог.”
Највећим одликовањем Митрополије црногорско-приморске, орденом првог степена Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца, Митрополит је одликовао господина Веселина Милоњића за дјелатну љубав према Српској православној цркви, а нарочито за пожртвовани труд и рад на обнови Цркве Светог великомученика Георгија у Дражевини.
Истим поводом архипастирском граматом Митрополит је одликовао и господу Радована Радовића, прослављеног кошаркаша Николу Миротића, Владимира Вању Чађеновића и Радоша Зечевића.
Сабрање је настављено уз пригодан програм и трпезу љубави.
