Беседа Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила на опелу новопрестављеног епископа моравичког Антонија (Пантелића)
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Испраћамо нашег брата Антонија, који је у Москви био добро познат свима онима који редовно посећују храмове. Владика је овде служио, представљао Српску Цркву, молио се са нама и сви смо га много волели и поштовали. Љубав је уско повезана са начином на који доживљавамо особу коју волимо. Не можете волети и не веровати, не можете волети и сумњати у нешто, не можете волети и тражити алтернативу љубави. Ожењени људи добро знају: ако се крше ови принципи љубави, брак се распада. А ако говоримо о хришћанској љубави, о љубави једних према другима, и ако у ову љубав уносимо свој грех, своје неразумевање, извесну сумњу, онда љубав остаје само на речима, а у стварности нестаје.
Зашто говорим све ово? Зато што данас испраћамо нашег брата Антонија, достојног представника Српске Православне Цркве, који је свој живот повезао са Русијом, са Руском Црквом и кога смо истински волели. Такође бих желео да кажем да љубав не може бити једнострана: таква љубав је увек несрећна и на крају нестане. Али љубав према овом покојнику је заиста била двосмерно кретање. Он је волео Руску Цркву, волео је руски народ, а ми смо осетили искреност ове љубави и, наравно, као одговор на то и ми смо њега волели, поштовали, ценили као достојног представника братске Српске Цркве. Чак је тешко и замислити да он више није са нама физички, овде на овој земљи. Али он је, несумњиво, данас са нама и, надам се, остаће у сећању Цркве – бар док је живо поколење које је познавало драгог владику.
Покојнику, за разлику од живих, од нас не треба ништа – само наше молитвено сећање на њега. Позивам све који су данас овде присутни – и свештенство и мирјане – да се у својим молитвама сете упокојеног епископа Антонија. И у својим молитвама код куће и у белешкама које шаљете на богослужењима, наведите уз имена својих рођака и пријатеља и име епископа Антонија, који је заслужио наше молитвено сећање својом љубављу према Русији, према Руској Цркви. Изузетна су његова дела како на руском тлу тако и у родној Србији. Молитвама светих Божјих који су засијали у Руској и Српској Цркви нека Господ упокоји душу новопочившег слуге Његовог Антонија, брата нашег, и да сачува вечни молитвени спомен на њега у срцима нашим. Амин.
