Бањани и Рудињани добро памте и цијене све оно што њихов парох годинама уназад ради и чини на обнови вјере, цркава и манастира. Црквени одбори прикупили средства и поклонили аутомобил свештенику Раденку Копривици “Дачиа Дастер” за велики труд и ревносну службу. Више од 120 километара у пречнику „покрива“ парохију свештеник Раденко Копривца и 13 година обилази сваку кућу по киши, снијегу, леду
Иницијатива двадесет пет црквених одбора бањско-рудинске парохије да се нашем пароху Раденку Радовом Копривици олакша пастирски живот и обезбиједи возило које ће му омогућити да стигне до најудаљеније куће и породице, уродила је плодом. Скромна светковина, уприличена овим поводом у хотелу “Вуков мост” у Никшићу показала је слогу нашег племена и љубав коју имамо према духовнику оцу Раденку Радовом. Умјесто досадашњег „голфа 2“ (произведеног прије 35 година) свештеник Копривица ће користити „Дачиа Дастер“, сигурног четвороточкаша на бањско-рудинским лошим путевима. Скромност нашег свештеника и овог пута је проговорила, јер сматра да он ничим није заслужио такву награду. Међутим, вјерни народ није мислио тако, јер памти све оно што је чинио и чини на обнови вјере, цркава и манастира.
”Двадесет пет црквених одбора у бањско-рудинској парохији, покренуло је акцију у прикупљању новчаних средстава за куповину теренског возила за нашег пароха Раденка Копривицу. Познато је да је ово подручје разуђено од Парежа до Троглава, а путеви су у веома лошем стању. Парох је уочи овогодишње славе Светог Јована Крститеља обишао 105 кућа са времешним и дотрајалим аутомобилом. Сматрали смо да би набавка новог возила за нашег духовника био фин и користан гест. Сви смо узели учешћа, сакупили довољно средстава и ево кључеви од возила чекају оца Раденка да их узме”, казао је један од покретача ове иницијативе Ристо Савин Баћовић, заједно са Пером Бранковим Миљанићем и његовом браћом, Жељком Јовановим Лучићем и многим другим парохијанима.
Удружење Бањана и Рудињана из Врбаса и Куле својим новчаним прилозима у значајној мјери помогло је ову акцију. ”Раденко Копривица је и наш парох, јер велики број наше дјеце из Врбаса и Куле долази да их он крсти у неком од храмова парохије бањско-рудинске”истакао је Владимир Милијин Бјелица из Врбаса.
Његов племеник и братственик Маринко Мишов Копривица у поздравном слову рекао је да му је посебна част што њихово племе има свештеника и пароха, брата и оца Раденка. ”Мени је он брат и отац, а вама је отац и најпоузданија веза до Господа. Знам да то знате и да се Богу молите и да ово што сте вечерас организовали и припремили је Богу угодно, да нашега пароха Раденка помогнете. Он је у почетку, чини ми се, негдје негодовао и говорио да нема потребе, да је срамота. Оче Раденко није срамота кад људи хоће да часте, јер су имали добру идеју и добру вољу. Колико сам обавијештен та прва идеја потекла је од нашег Риста Савиног Баћовића заједно са Пером Бранковим Миљанићем и његовом браћом, а богами, ми Копривице, од наших Баћовића који су наша крв и наших најближих комшија Миљанића ништа не можемо урадитти да нијесу они с нама. Заједно су с нама сви Бањани, Туфињани и сви Кленчани, а отац Раденко нас све обједињује. Свима хвала који су се укључили у ову акцију и који су је организовали. Ја сам вечерас донио два скромна поклона која сам имао код куће. Ради се о родослову братства Копривица и намијенио сам их Ристу Савином Баћовићу и Перу Бранковом Миљанићу”, казао је Маринко Мишов Копривица.
Више од 120 километара у пречнику „покрива“ парохију свештеник Раденко Копривца и 13 година обилази сваку кућу по киши, снијегу, леду. ”То сам до сада обављао са “голфом двојка” и могу вам рећ да је непревазиђен и да ме је одлично служио. Сродио сам се са овим народом и понашамо се као једна породица. То показујете и овим вашим великим прегнућем и показали сте љубав велику према мени као вашем пароху, а ево данас мораћу да се потрудим да вашу љубав према мени оправдам. Остаје ми да вам се захвалим да вам Бог врати сваким добром на ваш труд, вашу љубав и на овај прилог који сте показали мени као вашем пароху. Нека би Бог вратио вашим породицама и вама вишеструко на овој жртви љубави, на овоме дару великоме”, рекао је отац Раденко.
У Бањско-рудинској парохији налази се 25 цркава и два манастира – Косијерево и Сомина. ”Народ у Бањанима је одувијек био привржен вјери. И док је био стари прота Милош (Перовић) цркве нијесу биле напуште и запуштене. На старим темељима обновљена је црква Светог Апостола Томе у Парешком долу, која је међу најстаријим у нашој парохији. Подигнут је храм Светога Пророка Илије – реплика ловћенске капеле у Мужевицама, затим храм Светог Николаја и парохијски дом на Шљемену, спомен храм Светомученика Лонгина у Пољицу – Горњим Црквицама у спомен пострадалим у првом рату у бици на Троглаву. Освећен је храм Светог Антиногена на Вучјем Долу, обновљена црква Светога Саве у Кленку, освећен је храм у Мацаварама, обновљен у Доњим Црквицама – Богојављање. Обновили смо Саборну цркву за рудинско племе Светог Георгија на Валу код Враћеновића, на Тупану је обновљен храм Светог Јована Крститеља који је међу најстаријим, храм Светог Игњатија Богоносца у Почековићима. Обновљен је храм Светог Архангела Михаила на Стражици, те црква Светог Јована Крститеља у Клењу – Миљанићи, Матовића црква Светога Саве на Почивалима, црква у Реновцу у Доњим Копривицама је такође обновљена, храм Светога Саве у Мирушама који је подигнут у спомен на потопљени храм током изградње Билећког језера. У Петровићима се гради Црквено-народни дом, као и на Стражици, Почекивићима… Имамо у плану да обновимо и стари храм Светога Николе који је порушен 1861. године од Турака у селу Пилатовци и није обнављан. Такође имамо у плану да обновимо тамо где су двори бана Русена повише Велимља. Ту су остаци старе цркве – камен и часна трпеза. И то су двије цркве које су остале необновљене у парохији бањско-рудинској, каже прота Раденко, додајући да у селу Подљут постоји стара црква недалеко од цркве Светог Николе. Ту су по Драги Перовићу његови Перовићи подигли кад су ту боравили неколико година”, каже прота Раденко, истичући да има одличну сарадњу са црквеним одборима коју би сваки свештеник пожелио.
Највећи проблем нашег краја је расељавање становништва. ”За 13 година, колико сам ја надлежни парох, чак 98 домова је мање. То нам једино не иде у прилог. У селу Горње и Доње Црквице се број преполовио. Са 38, број домаћинстава је сведен на 18”, упозорава свештеник Раденко Копривица.
