Григорије С. Дебољски: Богородични пост
Месец дана после поста св. Апостола, у Православној Цркви наступа вишедневни Богородични пост, или Спасо-Богородични, обично називан Успенски. Установљен је пред двама великим празницима: Преображења Господњег и Успења Богомајке, а траје две седмице – од 1. до 15. августа. Црква је усвојила и очувала овај пост руководећи нас ка духовно-благодатном преображењу и подражавању Мајци Божијој која је и сама пред својим преселењем на небо непрестано постила и молила се. Мада се Богомајка и иначе подвизавала нас ради и постила, не имајући потребу у посту јер је сама чиста и непорочна, ипак, предсазнавши о свом престављењу Она, која је надвисила и премашила живот Ангела, пројавила је собом анђеоско уздржање, често молећи да се кроз божанског Духа, блаженом душом својом, сједини са Сином Својим и постане тако наша заступница – а када се приближило Њезино престављење од нас, тада је нарочито постила сагоревајући светом љубављу ка Сину. Стога смо и ми обавезни да постимо у то исто време хвалећи је химнама, подражавајући јој и молећи је да нам буде заступница. Своју истинску љубав ка Пречистој Дјеви Богородици посведочавамо само ако јој подражавамо.
Због древности празника Преображења Господњег и Успенија Пресвете Богородице, установљавање поста пред овим празницима такође датира из древних времена хришћанства. У беседи Лава Великог, произнесеној око 450. г., налазимо јасно указивање на пост Богородични. У тој беседи Лав Велики каже: “Црквени постови су тако распоређени у години да је за свако годишње доба прописан својеврстан закон уздржавања. Тако је за пролеће пролећни пост – у Четрдесетници; за лето летњи – у Педесетници; за јесен јесењи – у седмом месецу; за зиму зимски” – сада Божићни. Исти Светитељ у својој другој беседи каже да је јесењи пост древног установљења.147 На Константинопољском Сабору одржаном 1166. године под председавањем константинопољског патријарха Луке, сагласно древним поставкама, за све православне хришћане потврђено је да без прекидања чувају и поштују Богородични пост од 1. до 15. августа, и тиме је за свагда разрешена недоумица о потреби Богородичног поста. Јер Валсамон, говорећи Сабору о томе, пише да се “тада неки од присутних колебаху по питању броја дана за Успенски и Божићни пост. Зато је сам свјатјејшиј Патријарх потврдио да, иако о броју дана ових постова нигде писаном речју није директно указано, дужни смо онда да прихватимо неписано црквено предање и да постимо од првог дана августа, и од четрнаестог дана новембра”.
Строгошћу својих правила Богородични пост премашује и Апостолски и Божићни пост, али је блажи од свете Четрдесетнице. Понедељком, средом и петком, током Богородичног поста, Црква прописује сухоједеније, док уторком и четвртком дозвољава кување без уља; суботом и иедељом разрешава се на вино и уље; у дан Преображења Господњег и на рибу.
Примедба: Током Богородичног поста, као и током Великог, грађански закон забрањује јавне приредбе и спектакле.
