На празник Благовјести, у трећу недјељу поста – Крстопоклону, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Благовјештенском храму у Дубровнику. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије Захумско-херцеговачке и приморске и отац Василије Томић, гости из Епархије канадске.
Поучавајаући вјерне јеванђељском бесједом, Владика Димитрије је појаснио да Црква данас прославља дан када је Мајка Божија зачела ријечју Божијом, наитијем Духа Светога и благовољењем Оца. Владика је подсјетио на ријечи отаца о првом невербалном обраћању Бога човјеку чиме је човјек постао душа жива, а од тог тренутка свако обраћање Бога човјеку постало је извор живота. Примивши ријеч Јеванђеља човјек бива позван да роди добар род – зачевши од Духа Светога он треба да роди врлину и добра дјела, да срце човјеково постане смјестиште несмјестивога Бога. Владика је појаснио да је смјестиште Бога, необухватљивог, несмјестивог у људске мјере и материјални свијет, постала Пресвета Богородица – Мајка Божија. Она заузима нарочито мјесто у Цркви, јер је, на одређени начин, омогућила домострој спасења исказавши слободан пристанак људског рода рекавши у име свих људи: ”Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи Твојој”. Тиме је постало могуће да Бог, Света Тројица – вјечна заједница љубави Оца, Сина и Светога Духа – покаже љубав од које нема веће да један од Свете Тројице постане човјек и изврши све дате заповјести.
Ради испуњавања заповјести Божијих потребно је одрећи се себе. ”Узети крст свој и поћи за Господом” значи одрећи се самодовољности и егоизма, као што су то чинили највећи светитељи попут Светог Василија и Мајке Божије, који су живјели не својом силом већ благодаћу Божијом, која је њихове природне дарове управљала по вољи Божијој. Човјек то постиже живећи по Јеванђељу Божијем и духу Литургије, угледајући се на све свете, а заповјестима Божијим освјетљавајући у срцу лик Спастељев.
По Отпусту Владика Димитрије се захвалио оцу Владану на гостопримству, пожелио срећну славу свим сабранима и нагласио да прави хришћани увијек треба да носе Васкрсење Христово у своме срцу, које мора бити чисто, освећено благодаћу Светога Духа. То је најважнији посао хришћана гдје год у свијету се налазили, да би били свјетлост свијету и со земљи, најприје треба да очисте своје срце попут Пресвете Богородице. Током данашњег сабрања, у порти храма, поводом празника и славе храма извршено је освећење славског колача и жита, а празнично сабрање прерасло је у трпезу љубави.
