Професор В. Н. Иљин: Тумачење богослужења Страсне седмице и Пасхе - Света и Велика недеља Пасхе
ПАСХАЛНА ПОЛУНОЋНИЦА
Васкрсење Христово, Празник над празницима, започиње празновање још у вечерњи и литургији свете и Велике суботе, док заслепљујућа светлост Пасхалног јутрења и литургије представљају зенит вечног дана.
По Типику, Великосуботњу литургију је потребно окончати у други час ноћи (негде око 20 часова, по нашем рачунању времена). Типик даље напомиње да се не излази из храма (манастирска пракса), тако да братија остаје да седи на својим местима и узима “по један комад хлеба, по шест смокви или урми и по једну чашу вина”. У току обеда читају се Дела апостолска, и то читање траје до звоњења које казује о почетку Пасхалне полуноћнице (која обично почиње у 23.30).
Што се тиче праксе по парохијским црквама, читање Дела апостолских обично почиње око 20 часова, и у току тог читања бива окупљање верника за предстојеће богослужење.
После Пс. 50, пева се канон Велике суботе.
У току певања полуноћнице бива уношење плаштанице у олтар, и њено полагање на престо (где остаје све до празника Вазнесења Господњег, као знамење четрдесетодневног пребивања Васкрслог Господа на земљи).
ПАСХАЛНО ЈУТРЕЊЕ
Овај Празник над празницима започиње звонима, кађењем читавог храма тамјаном, и паљењем свећа.
Свештенослужитељи се облаче у најсвечаније одежде и започињу крсни вход како би изашли у сусрет грјадјушчем Победитељу смрти.
Настојатељ узима крст, ђакон кадионицу, други свештеник свето Јеванђеље, трећи икону Васкрсења Христовог. Свештенослужитељи излазе северним дверима (Царске двери су затворене), а током крсног входа пева се стихира (6. глас):
Васкрсење Твоје Христе Спасе,
анђели певају на небесима,
и нас на земљи удостоји
да чистим срцем, Тебе славимо.
Овај вход прати звоњење у сва звона (трозвон).
Улазећи у притвор храма, свештеник је окренут лицем према западу, узима кадионицу од ђакона и кади икону, братију и све присутне. Затим, пред затвореним вратима, гледајући према истоку, држећи у левој руци крст, a у десној кадионицу, настојатељ њоме три пута чини крсно знамење и гласно говори: “Слава светој и једносушној и животворној и нераздељивој Тројици; свагда, сада и увек и у векове векова”, на шта сви одговарају са: “Амин”.
Ово је возглас са којим започиње Пасхална јутрења.
Настојатељ затим три пута пева следећи тропар:
Христос еаскрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова.
Овај тропар, по три пуга, певају и свештенослужитељи, а такође и појци.
После првог певања Христос васкрсе…, започиње стихословље Пс. 67., при чему сваки стих пева настојатељ, док тропар (Христос васкрсе…), пева хор, На крају, настојатељ вишим гласом пева: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и после тих речи, он отвара врата храма и улази (испред њега уносе крст и две светиљке), док хор окончава певање тропара: И свима у гробовима живот дарова. У том тренутку звони се у сва звона.
Смисао оваквог уласка у храм јесте да се нагласи истина о томе да је Крстом Христовим нама отворен пут у Царство, док поменуто стихословље такође има још једну, поучну димензи ју. Наиме, оне који настављају са непријатељским опхођењем према Васкрслом Христу, њих очекује судбина коју су добили они који су Господа осудили и одбацили од себе.
Пасхални канон светог Јована Дамаскина
У овом канону, који представља изузетно важан моменат Пасхалног јутрења, садржана је радост али и објашњење овог богослужења.
Канон се пева на 1. глас, тако што ирмос започиње настојатељ, а затим ирмос бива поновљен од стране хора (десна или лева певница). Катавасије певају обе певнице (оба лика). Током сваке песме бива кађење, а после песме, проузноси се мала јектенија и одговарајући возглас.
Прва песма
Ирмос: Просветимо се људи, дан Васкрсења је пасха, пасха Господња, јер нас, који певамо победну песму, Христос Бог преведе из смрти у живот, и са земље на небо.
Припев: Христос васкрсе из мртвих…
Тропари: Очистимо осећања, и неприступачном светлошћу Васкрсења угледаћемо Христа који блиста и Говори: Радујте се! да би смо јасно чули, певајући победну песму.
Нека се небеса достојно веселе, и земља нека се радује, и сав видљиви и невидљиви свет нека празнује, јер Христос устаде, весеље вечно.
Мала јектеније са возгласом: Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава..
Трећа песма
Ирмос: Ходите да пијемо ново пиће, које се точи не из камена неродна, него га је извор бесмрћа, Христос излио из гроба, у ком се утврђујемо.
Припев: Христос васкрсе из мртвих…
Тропари: Сада се све испуни светлошћу: и небо, и земља, и преисподња. Нека стога сва твар празнује Христово васкрсење, у ком се утврђујемо.
Јуче се погребох с Тобом, Христе, данас устајем с Тобом васкрслим. Јуче се распех с Тобом, Ти ме сам прослави с Тобом, Спасе, у царству твоме.
Мала јектенија са возгласом: Јер си Ти Бог наш…
Четврта песма
Ирмос: Нека богоречити Авакум стане с нама на божанској стражи и покаже светлоносног Анђела који јасно говори: Данас је спасење свету, јер васкрсе Христос као свемоћан.
Тропари: Отворивши девичанску утробу, Христос се јави као човек; би назван безазленим Јагњетом, јер се не оскрнави, и би наречен: наша пасха, јер је Бог истинити, савршени,
Христос, као једногодишње Јагње, које нам благосиља круг године, добровољно би заклан за све. Пасха чистилачка, и опет нам из гроба засја дивно Сунце правде.
Богоотац Давид играше скачући пред старозаветним ковчегом; а ми, сеетли Божји народ, гледајући испуњење праслика, веселимо се божански, јер Христос васкрсе као свемоћан.
Мала јектенија са возгласом: Јер си благ и човекољубив Бог…
 
Пета песма
Ирмос: Поранимо рано ујутру, и место мириса принесамо Владару песму, и видећемо Сунце правде, Христа, који свима живот озрачује.
Тропари: Они што беху у узама Aдa, видећи твоје безмерно милосрђе, веселим ногама хитаху к светлости, Христе, славећи вечну Пасху.
Свећеносци, приступимо Христу који као женик излази из Гроба, и отпразнујмо свечано Пасху Божију спасоносну.
Мала јектенија и возглас: Јер се благослови име твоје и прослави царство твоје…
Шеста песма
Ирмос: Сишао си у преисподњу земље, и сломио вечне предворнице које су држале сужње, Христе, и трећег дана васкрсао си из гроба као Јона из кита.
Тропари: Ти Христе, који ниси повредио девичанску утробу при свом рођењу, васкрсао си из Гроба сачувавши читавима знаке, и отворио си нам рајска врата.
Спаситељу мој, живи и нежртвени приносе, Ти си као Бог сам себе добровољно принео Оцу, и васкрсавши из гроба, васкрсао си са собом праоца Адама.
Мала јектенија и возглас: Јер си Ти цар мира…
Кондак (8. глас): Мада и у гроб… и икос: Мироносице дјеве…
Следи читање пасхалног Синаксара, а након тога се пева: Васкрсење Христово видевши… (три пута) и Васкрсе Исус из гроба… (три пута), а затим се даље наставља са каноном:
Седма песма
Ирмос: Онај што је младиће избавио из пећи, поставши човек, страда као смртан, и страдањем смртно облачи у красоту бесмртности, једини благослоеен И свепрослављен Бог отаца.
Тропари: Богомудре жене с мирисима хитаху к Теби, кога као мртва са сузама тражаху, радујући се поклонише се живоме Богу, и Пасху тајанствену благовестише ученицима твојим, Христе.
Празнујмо умртвљење страсти, разорење Aдa, почетак другог живота вечног, и играјући славимо виновника, јединог благословеног и свепрослављеног Бога отаца.
Ова уистину света, и свепразнична спасоносна ноћ, и светозарна јесте гласник светлоноснога дана Васкрса; у њој телесно заблиста из гроба свима вечна светлост.
Мала јектенија и возглас.
Осма песма
Ирмос: Овај наречени и свети дан недеље, постаде цар и ГО сподар над данима, празник над празницима, и славље над слављима, у њему благосиљамо Христа довека.
Тропари: Ходите, једимо од плода новога винограда, божанског весеља, у нарочити дан Васкрсења, царства Христова, славећи Га као Бога занавек.
Погледај унаоколо, Сионе, и види; Ево дођоше к Теби чада твоја као дивна светила са Запада, и Ceвepa, и мора, и Истока, благосиљајући у теби Христа занавек.
Оче Сведржитељу, и Речи, и Душе, у трима Ипостасима једна природа, надсуишствени и надбожанствени, у Теби се крстимо, и Тебе благосиљамо у све векове.
Мала јектенија и возглас.
Уместо Часнију од херувима…, певају се пасхални припеви,
Девета песма
Ирмос: Анђео клицаше Благодатној; Чиста Дјево paдуј се и опет велим: Радуј се: Tвoj Син васкрсе трећег дана из гроба, и подиже мртве; народи, веселите се.
Тропари: Блистај се, блистај се, нови Јерусалиме, јер слава Господња Тебе обасја. Ликуј сада и весели се Сионе, а ти се радуј, Богородице чиста, због васкрсења Сина твог.
О божанствени, о мили, о преслатки твој глас! јер си нелажно обећао Христе, да будеш с нама до свршетка еека. Имајући Њега као тврђаву наде ми се верни радујемо.
О велика и свесвета Пасхо, Христе! О Мудрости, и Речи Божија, и Сило! дај нам да се присније причешћујемо Тобом у незалазни дан царства твога.
Мала јектенија и возглас: Јер Тебе хвале све Силе небеске…
Егзапостилар:
Уснувши телом као мртвац, Царе и Господе, васкрсао си трећег дана, подигавши Адама из трулежи и уништивши смрт; Пасха нетрулежности спасење света.
На хвалите певају се васкрсне стихире (1. глас), а након њих поново се стихослове стихови Пс. 67, као и на почетку јутрење. Али, овај пут стихословни припев се не састоји од тропара Христос васкрсе…, него од посебних стихира које се називају: Стихире Пасхе,
Стих:
Нека васкрсне Бог и разапну се непријатељи Његови…
Пасха свештена данас нам се показа, Пасха нова света пасха тајанствена, Пасха свечесна: Пасха Христос Избавитељ,
Пасха Беспрекорна, Пасха велика, Пасха верних, Пасха која нам рајске двери отвара, Пасха која освећује све верне.
Стих:
Као што ишчезава дим нека ишчезну…
Ходите од виђења, благовеснице, и Сиону објавите: прими од нас радост
благовешћа, васкрсења Христова: Веселисе, ликуј и радуј се, Јерусалиме, видевши, цара Христа где излази из гроба као женик.
Стих:
Тако нека се уздигну грешници од лица Божија, а праведници нек се развеселе.
У рано јутро
Мироносице дошавиш на гроб Животодавца нађоше Анђела где седи на камену, и проговоривши он им овако говораше: Што тражите живога међу мртвима? Што оплакујете Нетрулежног као у трулежи? Идите, јавите Ученицима његовим.
Стих:
Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се и узвеселимо се у њему.
Пасха, дивна Пасха, Господња Пасха,
Пасха свечасна нам грану,
Пасха, с радошћу загрлимо један другог!
О Пасха, избављење од жалости!
Јер данас Христос, засијавши из гроба као из дворца,
испуни жене радошћу
Говорећи: Јавите Апостолима.
Слава… И сада…
Дан васкрсења, u просветимо се слављем, и загрлимо један другог. Рецимо и онима који нас мрзе: Браћо! опростимо све Васкрсењем, и тако ускликнимо: Христос васкрсе из мртвих, смрт смрћу уништи, и свима у гробовима живот дарова.
Затим следи трократно певање тропара: Христос васкрсе…
Следи целивање и тропар Васкрса се пева све док се верници узајамно целивају. Овим се открива љубав, суштина живота будућег века. Они који не могу опростити једни другима све у радости васкрсења, они остају приковани самоћом и погибељи.
На гозби љубави нема места зависти јер: “Љубав све сноси, све верује, свему се нада, све трпи” (1. Кор. 13,7).
Света Црква сада, свима нама који смо још увек на земљи, даје образ рајског блаженства. Свеобухватни, свеопраштајући, свеволећи и васељенски карактер Пасхе Христове, запечаћује се оним шта се чита после целивања, a то је Слоео оглашења светог Јована Златоуста.
Након овог читања следи проузношење тропара светом Јовану Златоусту, сугуба јектенија (Помилуј нас Боже…) и прозбена јектенија (Испунимо јутарњу молитву…). Након јектеније ђакон казује: Благослови хор: Премудрост и даље све следи по чину.
Уместо: Слава Теби Боже, настојатељ и свештенослужитељи певају: Христос васкрсе… и следи отпуст.
ЛИТУРГИЈА
Пocт се окончава у поноћ, и због тога се литургија на свету Пacxy служи веома рано, непосредно након јутрење.
Служи се литургија светог Јована Златоуста.
Како смо рекли, својеврсну срж пасхалне јутрење представља канон светог Јована Дамаскина, док се као својеврсно средиште пасхалне литургије примећује читање из Јовановог јеванђеља (Јн. 1,1-17). Овом читању претходи читање из Дела апостолских (Дела aп. 1, 18). Сведочење јеванђелисте јесте сведочење упућено читавом свету. To је сведочење о божанствености васкрслог Спаситеља света, Христа, Који је био, јесте и биће истински Лoroc, Онај Који Јесте и Онај који је Васкрсао и Који одлази тамо где је и раније био (погл. Јн. 8,15; 6,62), јер: “И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човечији који је на небу” (Јн. 3,13).
У делу Јеванђеља које се чита примећујемо два богословска сегмента, наиме то су стихови 1-4 и 14. стих.
Смисао ових стихова, у њиховом литургичком тумачењу, јесте да васкрснути може само Онај Који Јесте, неко ко је Вечан јер васкрсење изражава чињеницу неробовања уништењу и пролазности: “И ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.” (Мт. 28,20). Ово је могао рећи само Онај који је за себе рекао: “Ја сам Први и Последњи” (Откр. 1,17).
Јеванђеље које се чита на Пасху јесте на неки начин историја о вечности Творца и историја о Новом стварању.
Што се тиче основних текстова пасхалне службе, као и службе Велике суботе, слободно се може рећи да они одишу древношћу јер елементе ових служби сусрећемо у споменицима хришћанске литературе у којима препознајемо и тесну повезаност Пасхе и литургије. Та веза сачувана је и у савременој Православној богослужбеној пракси.
Пуноћа Пасхе откриће се у животу будућег века, али и сада, овде на земљи, у лепоти Пасхалне ноћи, верницима је дат предукус вечне радости и њене небеске дубине, њеног немерљивог сјаја.
