Јеромонах др Владимир (Палибрк): Наш народ је народ апсолутне љубави, а не мржње

Јеромонах др Владимир (Палибрк), сабрат острошки: Ми заиста страдамо на правди Божијој. Али доћи ће вријеме када ћемо маћи те екстере, те клинове, којима су нас приковали и устати са крста, из гроба, и васкрснути. И показати да је српски народ много страдао. Да српски народ није једна мрзилачка, нељубећа, демонска, ђавоља, зла конструкција, него да је то народ апсолутне љубави. Љубави према свему и свакоме

У четврту недељу по Васкрсењу Христовом, 26. маја 2024. лета Господњег, када наша света Црква молитвено прославља Свету мученицу Гликерију, молитвено је било у острошкој светињи. Светом Литургијом у храму Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеормонах др Владимир (Палибрк), а саслуживали су му јеромонах Лазар из Галичске епархије Руске Православне Цркве и острошки сабрат јеромонах Натанаило, објављено је на званичној интернет страници манастира Острог. 

– Ако сте јутрос пажљиво слушали блаженство, чули смо да се каже тамо Господ  нас избави од работе вражије, од д‌јела ћевољег. А које је то д‌јело? То је д‌јело браћо и сестре, не љубави, то је мржња. Ђаво је онај који је престао да буде анђео, који је престао да буде у сагласу са својом природом, јер је он створен, има природу анђела, али је желио да буде као Бог  и стропоштао се, пао је са неба. Он није хтио да буде са онима који су њему слични, једнаки анђели, и постао је ђаво, једна затворена, нељубећа конструкција, која је себе уништила и која жели уништење читавоме роду људском. И када год, драга браћо и сестре, ми престанемо да љубимо Бога или ближњега, ми постајемо мали демони, ођавољени сасуди, ђавоља д‌јеца. Ђаво увијек тежи да рани срце наше, да нас зарази том мржњом, да удахне ту мржњу у нас, према Богу и према ближњима – рекао је у својој надахнутој беседи отац Владимир.

– Ево јутрос, ја могу да вам се исповиједим, отац Николај ми је рекао како му је  игуман поклонио сат и ја сам осјетио ту помисао, зашто мени није поклонио. Примате ово као моју исповијест, али то је истина. Зашто њему? Е то је та стријела ђавоља. И није проблем кад имате такву помисао, проблем је ако останете у тој помисли. Ако та помисао почне да вас храни, па почнете да размишљате тако, па почнете да д‌јелујете у складу са тому помисли. А када ви примате ту помисао, па онда истргнете ту стријелу ђавољу из срца и кажете, Господе Боже, нисам ја достојан, треба мој брат да има предност, да се њему чини добро, и ја треба моме брату да се радујем и његовоме успјеху. Е тада побиједијеш ђавола – закључио је острошки сабрат јеромонах Владимир.

После литургијског отпуста, сабране је поздравио отац Лазар из Русије који је поручио да не треба да будемо раслабљени већ да долазимо на службе, као и да чинимо све да не дозволимо да дође до тога да са одра као овај раслабљени тражимо од Господа да нас исцели.

– Дајте да пребивамо у духу љубави, радости и мира, да љубимо ближње своје. Било какав тај ближњи да је. Породица је велика, много је разних браће и сестара. И када погледамо, ми смо са балканским словенским народима увиек били једно. Увек смо били заједно и Русија, и Белорусија, и Украјина. Сви смо браћа и сестре. Нас је сјединио Христос и нико нас не може раздвојити, зато је важно да Христос пребива у срцима нашим. Ми хришћани немамо нације, ми смо сви Христови и сви ћемо се срести у Царству Небеском – поручио је отац Лазар из Русије.