Прослава храмовне славе у Кованлуку започела је свечано у суботу 11. маја празничним бденијем, које је служио протојереј Радоја Сандо, а саслуживао му је ђакон Горан Вукчевић, уз присуство краљевачког и ариљског свештенства. У недељу, 12. маја 2024. године, реке људи притицале су Храму Светога Василија, у молитви угоднику Божијем, дочекујући свога Пастира Епископа Јустина, који је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење краљевачких старешина.
Лепоти богослужења су својим појањем допринели појци Храма Светога Саве, као и појци Храма Светога Василија Острошког. На Литургији су били присутни представници града Краљева, као и велики број верног народа. Посебну радост овоме сабрању придодали су надражи гости, деца.
Епископ Јустин је беседу започео освртом на речи Светог апостола Томе: „Нећу веровати док не додирнем ране Његове од клинова и док не метнем руку своју у ребра Његова“. Истакао је да апостол Тома није показао обично неверовање, јер онај који не верује је далеко од било ког истраживања и од било какве воље да испита да ли је то тако као што се говори. Онога тренутка када му се Господ обратио, Тома је испитао да су стварне ране на рукама и ребрима Господњим, па је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“ Владика нас је подсетио на великог угодника Божијег, Светог Василија, који је дао завет да ће остати веран Господу Богу до своје смрти. Тако је спознао Ко је истински Бог, као и то шта је Васкрсли Господ учинио за нас.
У наставку Свете Литургије принесени су и освећени славски колач и жито, а након тога прослава је настављена трпезом љубави.
На вечерњем богослужењу, које је било у 17 часова, прочитан је Акатист Светоме Василију. Овако је завршена прослава храмовне славе и велике свечаности уз подсећање на Владикине речи: Господ не брани да испитујемо, али не само умом, него да припремамо срце своје љубављу.
Извор: Епархија жичка
