Фењеруша
На престолу надвечног жртвеника,
у порти стамене Раванице,
покров је васкрслог мртвеника
и на њем' гоблење божура.
Он се шеће кроз Горњак
у царском орнату од мирисног биља,
из леве руке му Његова глава фењеруша
обасјава путе и скривене куте Лазарице.
Крст му водилац, прародилац вере,
устројство изабраног Царства небеског,
Он је црква српска, православна,
књига заветништва, старославна.
Он је јутарња литургија, богослужење,
и причешће грачаничко, звона дечанска,
Призренски Архангели, Кориша речанска,
Пећка патријаршија и Зочиште.
И Његов завет наше је ноћиште,
а царске стопе где год да стану,
нетрулежне, непатворене и свете,
отисци су им увек на Газиместану.
Тамо где су забрани смрека,
усековани камен и разгранати лан,
с првим зраком, јутрос, Црна Река
дочекује благодатни Видовдан.
На престолу надвечног жртвеника,
у порти стамене Раванице,
глава је васкрслог мртвеника
и на њој небеска круна.
* * *
Све до сада објављене садржаје духовне поезије Невене Милосављевић можете да прочитате ОВДЕ
