У спомен храму Васкрсења Христовог у Станарима, поводом храмовне преславе светих апостола Вартоломеја и Варнаве, служена Света архијерејска литургија коју је предводио Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански, господин Фотије. Овај значајан догађај се ове године обележава на Други дан празника Педесетнице, познат и као Понедељак Духа Светог.
Митрополита Фотија је у порти храма дочекао протонамесник Ненад Савић, парох прве парохије станарске, заједно са другим свештеницима, ђаконима и бројним верницима.
Током Свете литургије, митрополит Фотије се обратио сабраном народу са надахнутом беседом о значају празника Педесетнице, наглашавајући снагу Духа Светога и чудотворстава која проистичу из његове силе.
Часни оци, уважени господине начелниче, браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и ваша, као и наша храмовна преслава – свети апостоли Вартоломеј и Варнава, као и празник Педесетница, Силазак Светог Духа на Апостоле. Данас, на други дан овог великог празника, сећамо се тог дивног догађаја када је Дух Свети у виду огњених језика сишао на Апостоле и друге чланове ранохришћанске јерусалимске цркве. Од њих је створио Цркву Божију, и они су постали проповедници Јеванђеља Христовог. Апостоли су били обдарени даром језика да говоре стране језике и даром чудотворства да исцељују сваку болест и сваку немоћ у народу.
Одмах се у Јерусалиму препознало да то није људска наука. Оно што ти једноставни људи, рибари галилејски, проповедају и говоре, нису научили сами. Говорили су на грчком, сиријском и другим језицима, а све је то дар Духа Светога који им је то омогућио. Постали су проповедници Јеванђеља свим народима на свим језицима. Поред тога, Дух Свети их је даровао чудотворством, те су исцељивали и од најтежих болести. Подизали су хроме, враћали вид слепима, слух глувима и све оно што се описује у Јеванђељима.
То је оно што је ново у Цркви Божијој. Тако се Црква Божија пројавила у историји и често се пројављује кроз свете људе и светитеље. Многи су у том духу живели и проповедали Јеванђеље Христово. Тај догађај није био једини пример Божијег деловања. У наше време, на пример, старац Порфирије у Грчкој, који се упокојио 1991. године, имао је дар да га разумеју на свим језицима. Долазили су му људи из читавог света, између осталих и Французи, иако су они говорили француски, а он грчки, све су се разумели. Пола сата је старац причао на грчком, пола сата они на француском и све су се разумели. То је знак да благодат Духа Светога, дар језика, постоји у Цркви и да она дејствује и данас.
Такође постоји дар чудотворства. Многи свети људи на Светој Гори и на Синају и данас чине чуда, полажу руке и исцељују болеснике од најтежих болести. Као што су старац Порфирије, старац Пајсије на Светој Гори и многи други на Синају изгонили демоне. Један старац са горе Синаја дошао је једном приликом у Атину због болести и у малу капелу у Атини су довели људе који су били демонизовани и имали разна искушења. Старац је стајао у олтару и читао молитве за изгоњење демона са отворених двери, држећи крст. Људи који су били ту почели су да вриште и лају, као пси и разне животиње, а неки су скакали од земље до тавана. Ту је био један монах који је сада Владика и који је то сведочио и нама причао.
То је сила благодати Духа Светога која постоји у нашој Цркви, браћо и сестре. У свакој свештеној радњи, било да је крштење, благосиљање дома или било која молитва, ми то чинимо у благодати Духа Светога. Дух Свети препорађа наше душе, препорађа наше личности, чинећи нас новим људима, Христоликим и Боголиким. Сва сила и вера наше јеванђеље је Светодуховско јеванђеље.
Зато Црква није институција овога света. Нисмо институција јер је Дух Свети сишао на Апостоле и силази на свакој Литургији, претварајући хлеб и вино у Тело и Крв Христову. Дух Свети свршава дело Божије. Увек се обраћамо Богу у Тројици, а посебно Духу Светом, да нас укрепи и утеши, јер Он је и Дух Утешитељ. Када је човек у невољи, у мукама животним, треба да призива благодат Духа Светога, да призива Бога и онда ће га благодат Духа Светога утешити, укрепити и исцелити.
Ми, православни Срби, имамо благослов да живимо у Православној Цркви. Чули сте у овој песми што су деца певала, шта је то Православље. Говорио сам свештеницима: ако неко не зна шта је Православље, нека чује ову песмицу и све ће му бити јасно. Православље није само теорија, него и пракса. Треба да живимо православно, да живимо по вери како учимо и верујемо.
Живот у православљу подразумева живот у заједници, живот у љубави и јединству. Ми Срби смо склони да се делимо у партије. Радимо на једној књизи о Бенџамину Калају који је, као високи представник Западног света у 19. веку, проучавао психологију Срба. Ишао је на свадбе, сахране, крсне славе и закључио да су Срби јаке личности које треба поделити у партије како би лакше управљали нама.
Данас је та подела још увек присутна. У Бањалуци има око 35 регистрованих српских партија, а у Бијељини 19. То је раздељеност, духовна, политичка и културна, која није добра за наш народ. Нас нема више од милион, а тако смо подељени. Народи којих има по 100 милиона или 300 милиона имају по две или три партије да се не би делили и долазили у сукоб. Треба да се вратимо Богу и Светом Сави, нашем светодуховском путу, да живимо Духом Светим, да живимо Светим Тајнама Цркве.
Треба да се причешћујемо чешће него до сада. Данас је храмовна слава и могли сте се сви овде причестити. То је наша вера, да приступамо Живоме Христу и причестимо се Његовим Телом и Крвљу. Без Христа нема живота вечног, а ми стојимо и гледамо, а лек бесмртности не примамо. Свети Игњатије Богоносац је говорио да је Свето Причешће лек бесмртности и лек вечнога живота, а ми стојимо и не прилазимо да се причестимо. Свештеник излази са путиром и каже: „Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите.“ Ко да приступи? Па ви, сви који сте у Цркви, сви верујући. Приђите и причестите се Телом и Крвљу Христовом. То је дар Божији и призив, а ми само гледамо. Црква није позориште. У Цркви треба да учествујемо јер све што се догађа у олтару, догађа се за наше спасење, не само за свештеника, већ и за вас и за читави свет. Толико је велики значај Свете Литургије и Светог Причешћа.
Ваши нови протојереји ће вас томе поучавати и саветовати, али треба нам јединство, заједништво и треба да носимо бремена једни другима и тако ћемо испунити закон Христов.
Живели и Бог вас благословио. Срећан празник!
У знак признања за њихову свештеничку ревност и пастирску посвећеност, митрополит Фотије је одликовао протонамеснике Ненада Савића и Бранислава Пејчића чином протојереја.
По завршетку Свете литургије, извршен је опход око светог храма, након чега су освештани славски дарови и преломљен славски колач са кумама славља: Саром и Софијом Савић, те Јованом Пејчић, ћеркама локалних свештеника. Славље је настављено уз трпезу љубави, што је употпунило овај свечани дан.
Данашњем светом сабрању присуствовао је и начелник Општине Станари, господин Радојица Ћелић, који је својим присуством указао част и подршку верској заједници.
Станари су данас били сведоци величанственог духовног догађаја који ће остати упамћен у историји ове парохије.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
