На Духовски понедељак, 24. јуна 2024. године, Његово Вископреосвештенство Архиепископ милешевски г. Атанасије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице у Дубници код Нове Вароши. Саслуживали су јереј Мишел Мемишевић и протођакон Иван Савић.
У пастирској беседи, честитајући настављање празновања великог дана Педесетнице свима сабранима, Високопреосвећени је рекао: – Овај дан Педесетнице назван је Великим даном Цркве, јер је Црква Христова рођена у томе догађају Силаска Духа Светога. Тако се она образовала у свету, родила се у овом свету у коме ми живимо, и траје, и трајаће.
– Господ Христос је учинио све оно што је било потребно да учини, а то је оно што ми не можемо учинити. Он је положио свој живот за нас, за наше спасење, умро за нас, васкрсао за нас, оспособљавајући нас да иако умиремо можемо у Њему и Њиме, бити васкрснути у живот, да можемо вечно живети. Али је потребно да и ми нешто учинимо. Ми треба да се обратимо Њему, само то се тражи од нас, како је онда рекао апостол Петар оном сабраном народу.
– Свако од вас да се покаје за своје грехе, да се обрати Христу, добије опроштај, и да се крсти у Господа Христа, у име Његово, за опроштај грехова и за живот вечни, рекао је тада апостол Петар. То се од нас тражи. Дакле, има оно што ми не можемо учинити, што је изнад наше снаге, то је учинио Христос, а од нас се тражи, да бисмо се окористили о то дело Христово, да се Њему обратимо и да будемо учесници тог Његовог дела.
– Заједно иду покајање и опроштење грехова. Потребно је обоје. Покајање значи добро сагледавање. Добро сагледати шта је Божије а шта није, од чега се живи, а од чега се умире. Од врлине се живи, од љубави, правде, истине. А од греха се умире, свакога греха, он је смртоносан.
Владика се на крају посебно захвалио сестрама монахињама које живе у манастиру Дубници, које га одржавају и чине да молитва у њему у овим тешким временима и даље непрестано траје.
За све сабране приређена је и трпеза љубави.
Извор: Епархија милешевска
