Када се саберемо на Литургији, нисмо најбоља група људи, већ благодатни део Христов и са нама је Дух Свети, у Коме сачињавамо Цркву и постајемо заједница са Светом Тројицом, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању којим је началствовао у Храму Светог Георгија, уз саслуживање архијерејског намесника првог ваљевског протојереја Драгана Јаковљевића и умировљеног овдашњег пароха протојереја- ставрофора Јована Петровића.
Проповедање речи Божје је на свима нама и то би највише требало да чинимо својим благочестивим животом.
Наш живот не тиче се само нас, него се тиче и оних који су око нас. Ако ми живимо у врлини и хришћански, онда ћемо и друге да подстичемо да живе таквим животом- рекао је ваљевски архипастир и честитао празник жене Самарјанке, којој је посвећена четврта недеља по Васкрсењу Господњем. Владика Исихије је изразио благодарност оцу Јовану Петровићу који је трудољубиво служио при новонасељском храму и старао се о заједници верног народа окупљеној при њему. Прота Јован Петровић одлази у мировину, али ће и даље својим искуством помагати браћу свештенике, рекао је Владика Исихије. Такође, у овом свечаном тренутку, он је представио новог старешину проту Горана Анђелића, пожелевши да добро управља овом црквеном општином и у хришћанској љубави и одговорности врши своју дужност.
Данашња јеванђељска перикопа (Јн 4, 5- 42) о сусрету Господа Христа са женом Самарјанком сведочи о одвајању Јевреја од Самарјана, упркос томе што су некада били једно, а удаљило их је мешање Самарјана са другим народима и њиховим култовима. Господ Христос тражи воду од жене Самарјанке крај извора Јаковљевог, што наилази на њено чуђење, имајући у виду међусобни однос народа којима су припадали, објаснио је у литургијској беседи протојереј Драган Јаковљевић. Јеванђелист Јован овде предочава слабост жеђи, једну од основних људских слабости и свако ко је осетио жеђ или, пак, на обраници је са извора километрима носио у свој дом, зна колико се вода цени и поштује. Христос као Човек то зна, осећа жеђ, али жени Самарјанки нуди „воду живу“.
Наш организам вапи за водом, али човек није само тело. Човек је духовно биће и душа вапи за „водом живом“. Велики учитељ Цркве Свети Кирило Алексндријски, када говори о води живој, говори Духу Светом, о благодати Духа Светога. Тај извор воде живе свако од нас добија на Светој тајни крштења. Али, тај извор мора да се одржава, да се стално обнавља да би давао воду живу. Ми, крштени људи, обнављамо и примамо благодат на Светој Литургији, особито када се причешћујемо- објаснио је отац Драган Јаковљевић јеванђељски запис у коме Спаситељ открива Своју природу, коју препознаје припадница народа удаљеног од вере у једног Бога. Са том спознајом, она одлази у град и јавља свима да је дошао Спаситељ света.
Жена Самарјанка је како је препознала Спаситеља света, тако је цео свој живот посветила проповеди. Многи су због њених речи поверовали. Многи су поверовали и због речи људи који дођоше да виде Христа… Она је скончала мученичком смрћу, била је бачена у бунар. У нашим душама се излива благодат Светог Духа да увек изнова та благодат пребива у нама и даје снаге да овоземаљске слабости превазилазимо, уздајући се у Господа, у милост, љубав и силу Његову. Господ- срцезналац зна шта је нама потребно и то ће нам и дати по снази наше вере- закључио је прота Драган Јаковљевић своју литургијску проповед, утемељену на једном од најсадржајнијих јеванђељских одломака који носи поруку спасења за све народе света.
