Type Here to Get Search Results !

Митрополит Јоаникије на Газиместану: Прослављајући Видовдан, свједочимо да смо се утемељили на вјери наших отаца


Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, Његово високопреосвештенство Архиепископ мостарско-требињски, Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије и преосвећена господа епископи будимљанско-никшићки Методије и новобрдски Иларион, викар Патријарха српског, служили су парастос пострадалим косовским јунацима од Косовског боја до данас, испред споменика на Газиместану, у молитвеном присуству бројног вјерног народа.


По отпусту, сабраном народу обратио се Митрополит Јоаникије који је у својој бесједи подсјетио на живот и страдање Светога кнеза Лазара и Светих српских мученика, поручивши да је он узишао на Голготу са својим народом уподобљавајући се Христу Богу, Цару и Спаситељу нашем ради спасења свога отачаства.

„Чули смо у данашњем Јеванђељу, које читамо на празник Светога кнеза Великомученика Лазара, ријеч Божију која каже: Ово вам заповиједам, да љубите једни друге. Још је Господ рекао да нема веће љубави од оне која живот свој полаже за ближње своје. Тим јеванђелским путем ишао је Свети Великомученик кнез Лазар, у вријеме мира подижући цркве Божије у славу Божију, украшавајући своје отачаство и своју душу. Сабирајући монахе и учене људе, да што више уздигне свој народ, да га што више просвијетли, приближи и сједини са Христом Господом. Испуњен таквом љубављу, он је водио свој народ са великим ауторитетом, био је стуб око кога се сабирао подоста разједињени српски народ послије распада Душановог царства. Али у њему је народ видио, иако је био кнез, наследника Немањића и није случајно што га зовемо и царем иако је био само кнез у земаљском животу. Али он се у овом привременом животу везивао за Царство небеско и зато га зовемо царем. Зовемо га царем зато што је узишао на Голготу са својим народом, уподобљавајући се Христу Богу, Цару и Спаситељу нашем ради спасења свога отачаства, жртвујући се за свој народ, отаџбину и за своје светиње“, казао је Високопреосвећени владика.


Обнављамо своју вјеру и обнављамо завјет који је положио Свети кнез Лазар 


Митрополит је потом казао да данас сви обнављамо завјет наших предака: „Свети кнез Лазар имао је духовне силе, смјелости и храбрости да се заједно са својим витезовима супротстави храбро, далеко надмоћнијој војсци и да пострада за своју вјеру и отачаство. На такав начин свједочећи да смо народ Христов, да смо се сјединили са Христом на Његовој Голготи и на Његовом распећу, али и да идемо путем вјере, наде и љубави Божије и да нас објасјава свјетлост Христовог Васкрсења. На такав начин ми смо утемељени на вјери наших отаца. И ево идући тим путем Божијим, прослављамо 635. Видовдан и обнављамо своју вјеру и обнављамо завјет који је положио Свети кнез Лазар на Косову, жртвеном пољу српском. Испуњавамо се надом и љубављу, и видимо да нас Косово поље жртвено, косовско-метохијске светиње обједињавају, како наш народ који живи овдје на Косову и Метохији, тако и цио наш народ у отаџбини и расијању. Да је Косово такво мјесто које има светост и благодат да нас све обједињује и надахњује, да нас све оплемењује и окрепљује. И нидје се тако лијепо не осјећамо као овдје, гдје смо својом крвљу, не само у вријеме Косовске битке, него кроз цијелу нашу историју, посвједочили своју хришћанску, православну вјеру. Ја још нисам чуо ниједног хришћанина да каже, као што то неки други говоре, да је изгубљено Косово и Метохија. То ниједан хришћанин, ниједан прави Србин, неће никада рећи, али поједини говоре. Али они који тако говоре, биће да су изгубљени у времену и простору, да су везани само за земаљско, а да су заборавили Царство небеско и да су заборавили и одступили од завјета Светога кнеза Лазара „,  истакао је Митрополит Јоаникије.


СПЦ на Косову штити наше духовне коријене


„У Цркви још нисам то чуо и хвала Богу, никада неће ни бити да се чује таква ријеч. Чујемо како кажу да имају  споразум. Колико је већ тих споразума било, али најглавнији споразум и тапија која је исписана крвљу постигнут је 1389. године и потписао га је Кнез Лазар, Милош Обилић, старина Југ Богдан и девет браће Југовића и Топлица Милан, Иван Косанчић и остали српски витезови. А за њима, ту су тапију потписивали и дописивали сви јунаци који су гинули за нашу отаџбину, за вјеру и слободу до дана данашњег.

Народе Божији, треба нам много памети и мудрости. Али ја сам одушевљен младим покољењем које је Бог покренуо и просвијетлио и које Бог сабира у наше светиње. У том погледу веома сам захвалан, Високопреосвећеном Архиепископу и Митрополиту Теодосију и нашим игуманима, и свештеницима, монасима и монахињама који имају толико љубави, да свакога дочекају, да свакога напоје својим чистим срцем и гостопримством и који трпе врло често, велика понижења и страдања. Али им Бог даје снагу јер дијеле и зло и добро са својим народом, који им је Бог повјерио. И имају подршку од цијелог српског народа, али и од цијелог православља. Јер они овдје штите нашу православну вјеру и наше дубоке духовне и културне коријене и заливају их те цвјетају и живи су и дају нам снаге свима. Нека Господ благослови младо покољење и све нас остале заједно са њима који се овдје окупљају, у Грачаници, Пећкој патријаршији, Високим Дечанима, манастиру Девичу, Богородици Љевишкој, манастиру Зочишту и осталим косовским светињама и који иду Божијим путем и стално обнављају завјет Светога кнеза Лазара, и који су му остали вјерни, не слушајући оне који говоре да је Косово изгубљено него слушају своје претке. И поштују небројене жртве које су вјековима приношене на олтару вјере и слободе“, закључио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, благосиљајући окупљени вјерни народ.


Извор: Митрополија црногорско-приморска