Шта је човечанство добило Вазнесењем Господњим, зашто Црква посебно поштује овај дан, и како славити празник, казује митрополит Антоније (Паканич).
Схватити несхватљиво
Вазнесење Господње је један од дванаест најважнијих и најзначајнијих празника Православне Цркве.
Вазнесење се светкује четрдесетог дана после Васкрса. Наиме, четрдесет дана је Господ провео са својим ученицима, учећи их ономе што је раније било непознато, што је било скривено од њих пре Његовог славног Васкрсења.
Вазнесење је врхунац Христовог овоземаљског живота. Захваљујући Вазнесењу Господњем, човечанство је заувек стекло бескрајне хоризонте божанског познања.
Од тог тренутка свима је отворен пут познања Господа. Важно је да на овом путу ускогрудост нашег разумевања и схватања не доживљавамо као ограничења онога што знамо. Богопознање је стални пут ка Богу, непрекидан ни у овом животу ни у вечности. Пут духовног успињања у нестворене светове, а који се никада неће окончати.
На то указују и беле одежде свештеника који служе на Вазнесење (као и на Рождество Христово, Богојављење, Преображење), које симболизују божанску нестворену светлост.
Истинита приповест
За хришћанина целокупна историја Светог писма није прошлост, већ непролазна садашњост, то је додир видљивог и невидљивог света.
На празник Вазнесења Господњег чита се из књиге Дела светих апостола јеванђелиста Луке. Ево шта он каже о Вазнесењу Господњем: „И док нетремице гледаху за Њим како иде на небо, гле, два човека у хаљинама белим стадоше поред њих и рекоше: ‘Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо’“ (Дап 1,10–11). Шта значе ови редови за савременог човека? Окренимо се тумачењу светог Јована Златоуста:`
„Дакле, ако неко жели да види Христа, ако ко тугује што Га није видео, нека, чувши за Његов будући долазак, живи савршеним животом, и тада ће Га сигурно видети и неће се преварити у својој нади. Доћи ће са већом славом, а ипак на облаку, такође са телом; и много је дивније видети Га како силази са неба него како се уздиже са земље. Анђели су рекли да ће Он доћи; зашто -- ово није додато. Ово служи као потврда васкрсења, јер ако је Он узашао у телу, то утолико више да је васкрсао у телу.”
Тако су сви верници добили задивљујуће речи утехе и јачање у вери, сви смо се удостојили да постанемо причасници овог виђења.
Како прославити празник
За сваког православног хришћанина најважније је да на празник Вазнесења Господњег присуствује богослужењу у цркви и прими Свете Христове Тајне. Причешћем не само да се приближавамо Богу, већ и општимо са Њим. Ово је главни смисао људског постојања.
Такође, треба да се трудите да одржите мир и љубав у својој души, што је понекад тешко учинити посебно кад су у питању наши ближњи. Лепа реч, речи подршке и утехе онима којима је потребна јесте оно најбоље што можемо учинити да бисмо спасли душу своју, и то не само на празник.
Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),
управник послова УПЦ
Забележила Наталија Горошкова
Са украјинског превела Јелена Бујевич
Извор: Рravlife.org
